Продаја Комерцијалне банке може се упоредити са послом којим наркоман, да би обезбедио дозу и спасио себи живот, износи из куће сеф пун пара и накита својих родитеља, продаје га, а онда покушава да представи да је сеф био празан, да је багателном продајом спречио да га лопови украду, а да је његов пословни потез, заправо,  фантастичан.  Проблем је када се тако не понаша само наркоман, већ и власт.  Након премијерке и министра Малог о продаји Комерцијалне банке проговорио је напокон и Владалац Србије.

     У  емисији „На крају дана са Ђуком“ Владалац је на телевизији „Коперникус“ изговорио о продаји Комерцијалне банке такву количину лажи и бесмислица  какву, чак ни од њега,  до сада нисмо чули.

На непознатој и безвредној партијској ТВ „Коперникус“ коју је држава, недавно преко ТЕЛЕКОМА купила за 200 милиона евра, Владалац изјављује да је успех што је та иста држава Комерцијалну банку вредну две милијарде евра буквално поклонила за нето добит од 27 милиона евра!

По ко зна који пут Вучић се показао креатором и протагонистом система власти који се заснива на лажима, опсенарству и бесмислицама о напретку и успесима. Све то је само параван огромне пљачке и заробљавања државе и нације. Успех, о коме он и његова феудална СНС секта непрестано говоре, односи се само на њихову ефикасност у докрајчењу Србије.

Једини разлог за продају последње велике и профитабилне српске банке  од стране ове власти, „у идеално време и на најбољи могући начин“  како тврди Владалац, је страх ове власти да ће отићи брзо и да ће национално благо – Комерцијалне банку, уместо њих, продати него други.

Нема другог рационалног објашњења за криминално лошу продају Комерцијалне банке.

Није први пут да распродају интереса земље Владалац приказује као свој велики успех.  Наслушали смо се тога  и по питању неуставних Бриселских споразума, плагираних доктората и Крушика и ко ће набројати сва непочинства њихова.  Сада се количина лажи може поткрепити и бројкама.

 

Комерцијална банка није ни неуспешна а ни ризична

Тврдња Владаоца да се држава продајом Комерцијалне банке „решила још једног предузећа и ослободила финансијског ризика“  је чиста лаж.  Банка је продата за 387 милиона евра, а заправо за нето од 27 милиона евра, јер је држава пре тога међународним акционарима  (EBRD, IFC као део Групе Светске банке) исплатила 260 милиона евра, а 2012. године извршила и докапитализацију Комерцијалне банке у износу од 100 милиона евра. Вредност банке и вредност њеног капитала нису исте категорије. Капитал је оно што банка има, а њена вредност је оно што банка може. Вредност банке је њена могућност да својим и туђим капиталом креира новац. Због тога је успешна банка „златна кока“. Вредност једне банке на међународним тржиштима утврђује се троструком вредношћу њеног капитала. Комерцијална банка не само да капитал има већ може и те како да га ствара.  Вредност капитала Комерцијалне банке износи 640 милиона евра. А њена права вредност, оно што банка може је далеко већа од самог капитала. Износи  више од две милијарде евра. Банка је продата за 387 милиона евра, а држава је добила нето 27 милиона евра. Продаја успешне банке за цену испод њеног капитала и готовине коју има а вишеструко испод њене стварне вредности зове се свесно урушавање економске моћи Србије.

И профити које Комерцијална банка остварује су све већи из године у годину. Неревидирани биланс успеха за 2019.год. показује да је Комерцијална банка остварила добитак након опорезивања од 9.1 милијарди динара или више од 77 милиона евра. То је за милион динара више од профита у 2018. години што значи да је лаж да банка има проблеме

Дакле, Владаоче, продаја није ни успешна ни благовремена, а Комерцијална банка и има капитал и може да ствара велики профит. 

Следећа Владаочева лаж је да је банка ризична и да је „имала проблеме и да су њени биланси све лошији“. Биланси, међутим,  говоре другачије. Успех и квалитет банке мери се, поред осталог, њеном готовином и профитом, а њена моћ мери се уделом на тржишту, величином штедње, док се ризичност банке утврђује и сопственим капиталом којим су њени пласмани покривени, тзв. адекватношћу капитала. Када је о готовини реч, биланси показују да Комерцијална банке нема проблеме и није ризична, већ да сви параметри расту из године у годину. У билансној активи према последњем неревидираном билансу стања  за период од 1.1.2019. до 31.12.2019. год. банка располаже готовином у износу од близу  68 милијарди динара или 580 милиона евра, а да је у 2018. год. Комерцијална банка имала 4 милиона динара мање, што значи да и готовина банке расте Биланс стања на 31.12.2019. године. То значи да је и готовина банке, тј. тренутни новац  банке у износу од скоро 600 милиона евра, поклоњена продавцу.

Дакле, Владаоче, биланси банке су све бољи и Комерцијална банка нема проблеме.

Владалац тврди и да је банка ризична. И студенти знају да је банка предузеће које зарађује на ризику, а да степен ризика банке зависи од много параметара, од којих је најуочљивији тзв. степен адекватности капитала који говори о томе у којој је мери оно што банка пласира на тржишту покривено њеним сопственим капиталом. Другим речима, ризик је посао банке, а ризичност банке је у томе да ли се она „игра“ својим или туђим парама. Покривеност тзв. ризичне активе Комерцијалне банке њеним сопственим капиталом износи више од 29% и говори о великој стабилности њеног пословања. Примера ради, овај однос сопственог капитала у односу на пласмане банке код НЛБ банке износи само 16,7% и близу је минимума који износи  12%. Испод тога се сматра да је банка поткапитализована и иде у стечај. Комерцијална банка на тржишту „игра“ са далеко мањим ризиком него што је то случај са њеним купцем, НЛБ банком. Ради се дакле о томе да је најпрофитабилнија банка, чији је капитал најмање ризичан, купила банка са далеко вишом стопом ризика. Нова љубљанска банка при том неће чувати интерес Србије, њене привреде и грађана већ свој сопствени интерес. Национално благо Комерцијалне банке поклоњено је банци са далеко ризичнијим капиталом!

Дакле, Владаоче, Комерцијална банка није ризична већ високо ликвидна банка, за разлику од њеног купца НЛБ.

 

Поклоњена  петина девизна штедње грађана Србије

И удео на тржишту Комерцијалне банке од 12% говори о њеној моћи па је НЛБ банци поклоњена огромна штедња српских грађана, при чему  девизна штедња у Комерцијалној банци износи  1 милијарду и 764 милиона евра, што је петина укупне девизне штедње грађана Србије.  Новој љубљанској банци је овом продајом предата и највећа мрежа филијала у Србији, Црној Гори и Републици Српској као и 770 000 клијената Комерцијалне банке. И тржишна моћ, огроман број филијала, штедње и број клијената банке, говоре да је оваква продаја Комерцијалне банке економски злочин.

Владаочев аргумент, преузет од министра Малог да ће Поштанска штедионица остати као национална банка је потпуно апсурдан. Поштанска штедионица до 2004. год. није ни била банка, већ само штедно-кредитна организација. Њено учешће на српском банкарском тржишту је 4,5% и њен  потенцијал је неупоредив са потенцијалом и значајем Комерцијалне банке.

О броју и величини изречених лажи и бесмислица може се писати дуго. Једно је јасно. Влада и Владалац заробљене државе Србије настављају, попут наркомана у агонији да распродају последње вредно што је преостало. У томе непогрешиво следе своје узоре, представнике агресивне неолибералне догме коју је представљао Млађан Динкић. Ударе на Комерцијалну банку Динкић је  отпочео још 2002. год. припајањем Југобанке Крушевац, чиме је Комерцијална банка преузела велика дуговања према старим штедишама и страним повериоцима. Од тада је држава на основу преузимања тих обавеза и постала акционар Комерцијалне банке. Урушавање је настављено сменом дотадашњег директора Љубе Михајловића и његових сарадника који су створили и развили Комерцијалну банку. Довођењем послушника из Г17, Ивице Смолића и Драгана Сантовца у ИО Комерцијалне банке,  отпочиње и „велика пљачка влака“ позната по чувеној отпремнини извршном директору Смолићу од 700.000 евра.

Комерцијална банка је студија случаја извршења неолибералне догме – стабилизуј, приватизуј, либерализуј – успешна банка најпре прелази у државне руке, а потом је слаба држава преко партијских послушника черупа и најзад продаје најјефтиније могуће. Ова је држава ефикасна само у заштити интереса богатих.

Лажи и бесмислице неће спречити одговорност ове власти за багателну продају највећег финансијског блага државе Србије. Позивамо још једном НБС да, упркос свим изјавама Владаоца, не да сагласност на бесрамну продају Комерцијалне банке.

                                  

проф. др Тамара Миленковић Керковић

потпредседник Двери