Дан уочи Празника рада део отпуштених радника нишке текстилне индустрије организовао је протест испред фабрике „Олимпиас групе“, некадашњег „Бенетона“ који је пре нешто мање од десет година за 3 милиона евра откупио нишки „Нитекс“, а у међувремену добио више од 10,5 милиона евра пара српских грађана у виду субвенција за сваког запошљеног радника.            

      Само неколико дана пре овог протеста, пред крај радног времена, запослени, међу којима је највећи број жена, добили су информацију да остају без посла. Речено им је да половина кооперантских фирми које раде за италијански „Олимпиас“ одлази у поступак  ликвидације. До сада су три фирме покренуле овај поступак гашења предузећа, а радницама је најављен престанак рада још две фирме, тако да ће  „Tecnostiro“, „Nora Serbia“, „Tessil group“, „Martytex“ и  „Tuscan family“, већина у италијанском власништву, престати да постоје.              

Без посла ће остати између 500 и 700 људи у Нишу.             

Последња од кооперантских фирми „Tessil group“, у захтеву Агенцији за привредне регистре, као разлог за покретање ликвидационог поступка наводи поремећаје на тржишту текстила и пад тражње али као пресудно наводи ванредно стање уведено на територији Србије услед пандемије вируса КОВИД-19  и ограничење броја радника у сменама.

Раднице у протесту наводе да су радиле  и добровољно се јављале да на посао одлазе током свих дана од увођења ванредног стања, управо у страху да посао не изгубе.              

И остали кооперанти наводе истоветне разлоге, међутим неки од њих , попут „Tecnostiro“ и „Martytex“ су и у свом претходном пословању у Хрватској имале историју кршења радничких права и сељења фабрика у потрази за јефтинијом радном снагом уз неисплаћене зараде радницима. О овим детаљима не желе да се изјасне ни Министарство привреде,  ни Регионална привредна комора Ниша. Ћуте и Градоначелник- смењени Командант Кризног штаба у Нишу Дејан Булатовић, као и начелница Нишког округа, прва на изборној листи СНС-а у Нишу, Драгана Сотировски. Ћутао је својевремено о овим преварним праксама „Бенетонових“ коопераната и екс министар – асистент Динкић.

Представника власти није било на јучерашњем претпразничном протесту отпуштених радница. Имали су команданти Града важнија посла. Требало је организовати наставак дивљања СНС хулигана у Нишу, који су прексиноћ у својим бакљадама, у време полицијског часа , умало упалили зграду у којој су организовали свој протест против опозиције и грађана Ниша који се буком боре против диктатуре.                  

„Уједињени отпуштени радници Бенетона“ су трагично, нажалост, не и неочекивано финале велике  помпе о странима директним инвестицијама које треба привући у Србију, не питајући за цену. А цена је била огромна.

„Историјски долазак „Бенетона“ у Србију“ помпезно је 2011. год. најавио уништитељ српске економије и  банкарства, екс-асистент Млађан Динкић. Он је исте године као министар економије и потписао споразум са овом италијанском фирмом, а „Бенетон“ је за око 3 милиона евра купио опљачканог  гиганта нишке текстилне индустрије „Нитекс“ заједно са 65.000 м2 пословног простора. У кругу фабрике су касније откривене и ранохришћанске гробнице, део некрополе античког Наисуса, а који је један највреднијих  археолошких  локалитета  на Балкану.

Министар Динкић, екс- асистент тада је изјавио да „Ниш заслужује најбоље“. И одрешио је кесу да би показао да се не шали. Агенција за страна улагања је „Бенетон“ субвенционисала са 9000 евра по радном месту. То је учињено и поред тога што је већ тада била позната пракса овог италијанског концерна, да послује преко коопераната који често напуштају домицилне земље и остављају раднике без плата. Десило се очекивано. Субвенционисани „Бенетон“ је 2016 .год.  напустио Србију, однео са собом 10,5 милиона евра субвенција, а фабрику продао свом кооперанту „Олимпиас групи“.              

И не би било ничег необичног у овој историји праксе једне мултинационалне компаније са политичарима и влашћу земље која се нашла у статусу економске колоније. Оно што је спорно је да је „Бенетону“ оволики новац исплаћен,  а да он никада није директно запошљавао раднике. То су увек чинили његови кооперанти. И да одлука о субвенционисању мултинационалних гиганата од стране сиротињске Србије није била економски суицидна и катастрофална за привредни и регионални развој, само ова чињеница је морала да буде предмет опсежне истраге. Да смо имали истражне органе . А нисмо. Имали смо партијски апарат.          

И тадашња и актуелна власт знају да ће пракса „Бенетона“ и сада „Олимпиас групе“   бити настављена политиком свих субвенционисаних компанија када наступи криза која ће заменити пандемију . Субвенционисана предузећа ће се понашати по истом моделу – „Узми профит и бежи даље“.

Цену пропале неолибералне догме асистента Динкића и његовог професора Лабуса платиће и сада најосетљивији део становништва. Раднице у текстилној индустрији. Жене. Нечије мајке. Најмање пет стотина породица у Нишу остаће без примања.

А команданти Града Ниша спремају вечерашњу бакљаду од пара свих грађана Ниша.

 

[ngg src=“galleries“ ids=“204″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери