Дан после завршетка ванредног стања и окончања пандемије нове заразне болести пред нама су два пута којим би могли да се крећемо у будућности: први је да све ово буде искоришћено као згодна показна вежба за развој нових облика тоталитаризма, а други је обнова националне идеје и конзервативна револуција.
У првој могућности чекају нас бројни негативни сценарији: ново банкарско ропство, нови облици кршења људских права, нови модели надзора и контроле над становништвом, наметање нових и неприхватљивих биоетичких експеримената…
У другом сценарију који подржавам, сада имамо јединствену прилику да подвучемо црту и извршимо коначни обрачун са неолибералним погледом на свет који нас је довео у потпуну колонијалну зависност и губљење националне суверености. Сада је време да у први план поново дођу националне идеје и да се као појединци, народ и држава вратимо традиционалним вредностима и заједницама. Потребно је применити другачији поглед на свет ради новог начина живота: прикочити, успорити трку живота, вратити се више себи и породици, правим вредностима, духовним и моралним темељима и узорима. То подразумева и здравији стил живота: од духовног преумљења и обнове, преко моралног устанка и кочнице, до психофизичког здравља и заштите животне средине, као и обезбеђивања здравог ваздуха, воде и хране – као предуслова здравог живота.
Ново време тражи више самоодрживости: у породици, у домаћој привреди, у држави у целини. Нова национална идеја и конзервативна револуција захтева више живота на селу, генерално много више домаће производње, посебно домаћих пољопривредних производа, више породичног живота као сигурнијег начина опстанка и међусобног помагања. То нам свеукупно говори о неопходности повратка националне државе и суверене власти. У привреди то значи економски патриотизам, подршку домаћем банкарству и домаћим предузетницима, форсирање замене увоза домаћом производњом и потрошње домаћих роба и услуга. То значи и да нико никада више не сме да забрани кампању „Купујмо домаће“ већ да она буде подржана са највишег државног нивоа. То значи и нове и смеле економске потезе попут строго контролисаног штампања државног новца у сврху улагања у домаћу производњу, пре свега пољопривреду и велике инфраструктурне радове, или стварања државне Развојне банке Србије и Аграрне банке.
Оно што је свакако најважнија национална идеја у 21. веку јесте породични модел друштва и борба против беле куге у нашем народу, са посебним планом како зауставити егзодус грађана из државе и омогућити њихов повратак из иностранства. Једна од кључних мера је пореска реформа у корист сваког новог брака и новорођеног детета, којом се истовремено смањује порез на зараде и порез на имовину и подижу примања грађана.
Ново време мора да донесе преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору и повратак значаја образовања, стручних људи и базичних професија као што су здравство, просвета, Војска и Полиција, али и пољопривреда и занатство свих врста. Ово својеврсно васкрсење националних идеја, које су по речима Милоша Црњанског, „као реке понорнице – које се после дугог, мутног тока кроз дубине опет враћају себи“, једини је излаз из свих наших утамничености савременог суровог света у коме владају индивидуализам, стицалачки бес, хедонизам, материјализам, колонијализам и атеизам свих врста. Стиже „крај историје“, али не онако како је то Фукујама пророковао, већ као крај историје неолибералне тортуре и ропства економија, нација и држава. Вера, породица, домаћи економски интерес, национална држава и сувереност народа се враћају на велика врата у наш свет, и ако то буде исход ове кризе – нека је благословена.
Извор: Директно