Поштовани,

Као посланик Народне скупштине и председник парламентарне странке Двери, од недеље 10. маја 2020.године, налазим се у штрајку глађу који је мој лични чин побуне и легитимно средство политичке борбе.

Не само да је током претходна четири дана мојим најближим политичким сарадницима забрањено да ме посете, већ су јуче радници МУП-а то забранили и моме рођеном брату, као члану најуже породице.

Који је разлог и на основу ког акта је од јуче МУП Србије преузео одобрење посета и боравка на скупштинском простору уместо Генералног секретаријата Народне скупштине, чија је то надлежност?

Посете су дозвољене чак и осуђеним лицима на основу Закона о извршењу кривичних санкција. Као народном посланику и човеку који је у личном чину штрајка глађу, уз све последице за духовно и физичко здравље које овај чин носи, мени је то онемогућено.

Захтевам од надлежних органа МУП Србије да ми се у простору на коме боравим дозволе посете чланова најуже породице као и најближих политичких сарадника и функционера Српског покрета Двери.

 

 

 

У Београду, са степеница Дома Народне скупштине

14. маја 2020.год.

 

Бошко Обрадовић

Народни посланик

Председник Двери