Dok je on, kako kaže, kao dete igrao našu čuvenu igru „Ringe, ringe raja“, mi smo se za vreme našeg detinjstva skrivali po skloništima, bežeći od bombi vojne organizacije čiji je on generalni sekretar. I posle svega toga nismo dobili ni najobičnije „izvini“.
Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg još jednom je posetio studente Beogradskog univerziteta, ali ovoga puta umesto Fakulteta političkih nauka, Stoltenberg je posetio kolege sa Filološkog fakulteta. Ne znamo da li je dočekan sramnim udvorničkim aplauzom kao na Fakultetu političkih nauka, ali smo sigurni da većina studenata kako Beogradskog, tako i drugih naših univerziteta, ne gleda sa blagonaklonošću njegove „prijateljske posete“.
Prilikom boravka u Srbiji Stoltenberg je izjavio kako je NATO agresija bila neophodna da bi se zaštitili nedužni civili i skinuo Miloševićev režim. Samo što je zaboravio činjenicu da tim bombardovanjem nisu zaštićeni ni albanski ni srpski civili, već naprotiv, mnogo i jednih i drugih je ubijeno zbog te „humanitarne intervencije“, a mnogi i danas umiru od posledica zračenja osiromašenim uranijumom, za koji isti kaže da nema dokaza da je štetan. Ako nije štetan, kako to da je Srbija prva u Evropi po broju obolelih od malignih bolesti, a najviše njih ima na prostoru Kosova i Metohije koje je najviše i razarano tokom agresije.
Takođe, NATO agresija nije ispunila ni drugi cilj, a to je navodno rušenje Miloševića, što znači da smo saglasni da je agresija na SRJ bila jedna velika greška i veliki neuspeh NATO alijanse. Jedino što su uspeli u toj svojoj „humanitarnoj interveniji“, jeste da razore srpsku industriju, privredu i sve to da bi nas konačno kolonijalizovali, što su nažalost i uspeli.
I dok se generalni sekretar NATO pakta sa osmehom na licu seća lepog detinjstva koje je imao u Srbiji, mi kao srpska omladina se sa tugom i besom sećamo ubijenih vršnjaka, srušenih kuća, škola, bolnica i mostova. Dok je on, kako kaže, kao dete igrao našu čuvenu igru „Ringe, ringe raja“, mi smo se za vreme našeg detinjstva skrivali po skloništima, bežeći od bombi vojne organizacije čiji je on generalni sekretar. I posle svega toga nismo dobili ni najobičnije „izvini“, već nas ubeđuju kako je to bilo za naše dobro.
E pa poštovani gospodine Stoltenberg, od omladine Dveri, kao i od svakog osvešćenog mladog čoveka u Srbiji nećete dobiti udvornički aplauz. I dok ste Vi, kako kažete, imali srećno detinjstvo u Srbiji i volite da dolazite u Beograd, mi baš zbog našeg detinjstva ne želimo Vas ni Vašu alijansu blizu naše otadžbine. I verujte da neće dugo trajati Vaša kolonizacija Srbije, i da će jednog dana agresori i zločinci iz Vaših redova morati da plate za počinjena nedela nad našim narodom.
Savet omladine Dveri