Kalemegdanska gondola kao paradigma malograđanske vlasti

Koliko su arhitektura i urbanizam nerazdvojivi deo društvenih tokova, često i instrument političkog zauzimanja prostora, najbolje vidimo iz primera izgradnje gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi.

Kod pomenutog projekta treba naglasiti da se tu radi samo o nastavku jednog šireg društvenog trenda koji kao posledicu, ili cilj, ima zatiranje, ili barem skrnavljenje mnogih vrednosti našeg naroda i naše kulture. „Beograd na vodi“ i pomenuta žičara su najbolji primeri ove tvrdnje jer, suštinski, predstavljaju pinkoizaciju arhitekture i urbanizma.


Neozbiljno bi bilo – nakon skaradnog projekta „Beograd na vodi“ i zaziđivanja starog Beograda – očekivati da se neće nastaviti aktivnosti beogradske vlasti koje bi dalje nagrdile ovo područje. Jednostavno, to je deo njihovog bića – nepostojanje osećaja za kulturu i  umetnost i materijalna alavost. Užasna kombinacija koja je već mnogo koštala Beograđane, a gradu Beogradu ostavila uništeno dno Savskog amfiteatra i druge, večne rane i ožiljke.


Reč struke je nedvosmileno i izričito bila protiv izgradnje ove žičare. Elementarna logika takođe nalaže isto. Možda Kalemegdanska tvrđava, za svet i Unesko, nije Akropolj, ali za nas jeste i tako ćemo se odnositi prema njoj i sprečiti sve sulude projekte kao što je izgradnja pomenute gondole. Zato ohrabruje činjenica da su Beograđani uzeli stvar u svoje ruke i sprečili još jedan zločin prema kulturnom nasleđu, ne samo Beograda, već čitave Srbije, pa i Evrope. Očigledno da je ovo jedini način da se izborimo za naš Beograd i njegove autentične vrednosti. Takođe ohrabruje činjenica da institucije države postoje barem u tragovima, pa je Upravni sud naložio obustavljanje radova na ovom projektu. Videćemo da li će se poštovati ova odluka i da li će gradske vlasti, na neki volšeban način, pokušati da je zaobiđu, kao što to obično čine.


Međutim, obeshrabruje najava gradskih vlasti o nastavku obezvređivanja omiljene nam tvrđave, izgradnjom novog objekta podno Kalemegdana. U pitanju je tzv. K-distrikt, ranije projekatBeko„.


Usled nesagledavanja celovitosti šireg poteza, dobijen je i predstavljen neprihvatljiv objekat sa veoma lošim odnosom prema tvrđavi – neprihvatljivih volumena, neprimerenog arhitektonskog stila i ugroženih vizura.


Od ovakve vlasti, u obliku Željka Mitrovića, ništa drugo nismo ni mogli očekivati.

 


Savet za infrastrukturu Srpskog pokreta Dveri