U prethodnim nedeljama nas je sve ostavila bez reči nesreća koja je zadesila parisku katedralu Notr Dam. Mnoge je ostavila bez reči, a nekima su reči letele bez imalo srama. Likovanje nad nečijom nesrećom je najniža lestvica na koju čovek može da padne, čak je podmuklije i pokvarenije od činjenja zločina bilo koje vrste. Ali, kako kaže narodna poslovica, „Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže trag“, tako su i na našem medijskom nebu mnoge zverke pokazale svoje pravo lice.
Imena im nećemo spominjati jer nisu vredni toga, ali treba reći da su zvona sa te katedrale zvonila u slavu pobede srpske vojske u boju na Kosovu. Zvonila su za neke druge Srbe, neke koji su znali da vole svoje, i da cene tuđe. Zvonili su Francuzi, neki drugi, bolji od ovih današnjih, koji su nas bombardovali. Prema tome, iz poštovanja prema onim Srbima i onim Francuzima, mi danas moramo biti tužni zbog gubitka značajnog spomenika evropske hrišćanske kulture i baštine.
Ubrzo zatim, podigla se i velika polemika među građanima, posebno na društvenim mrežama, oko pomoći koju je aktuelna vlast u Srbiji uputila za obnovu Notr Dama. Da je naša zemlja bar malo bogatija, i da mi nismo okruženi sopstvenom nacionalnom i društvenom tragedijom na svakodnevnom nivou, nikome ne bi bilo žao tog novca, i verovatno bi se najveći deo građana osetio ponosnim što pomažemo obnovu pariske svetinje. Ali u zemlji u kojoj vlada velika korupcija podstaknuta sa vrha države, u kojoj se novac ne troši na prioritete i u kojoj ne postoji pravilna raspodela budžeta, ovakav potez može da izazove revolt velikog broja građana. A narod svakodnevno postavlja pitanje, ali ne dobija odgovor: zašto se stotine miliona rasipaju na partijske projekte ili završavaju u nečijim džepovima, dok decu lečimo SMS porukama, iako znamo da za to ima dovoljno sredstava u budžetu?
I tek što se stišala polemika oko Notr Dama, razbuktala se nova polemika oko pekare u Borči, sa drugim akterima, ali sa sličnom slikom rasprava, burnih reagovanja i mnogo još čega tako svojstvenog sveopštem medijskom i političkom rijalitiju kojem prisustvujemo svakoga dana u Srbiji. Zar nije više nego jasno da uz pomoć svih ovakvih tema vlast u Srbiji pokušava očajnički da nas uvuče u vrzino kolo svojih tema, dok sa Tačijem mirno sprema predaju Kosova i Metohije?
Preporuka Srpskog pokreta Dveri građanima i svojim simpatizerima je sledeća: nemojmo padati u vatru oko tema koje mediji svojim spinovanjem veštački nameću kao najvažnije. Režimski mediji i mnogobrojni botovi svakodnevno potenciraju takve teme i rasprave građana u vezi sa njima, sve dok one ne dobiju status najvažnije vesti. Ovakve vesti treba da zasene i potisnu u drugi plan naše svakodnevne napore da protestima primoramo režim Aleksandra Vučića da prihvati i realizuje zahteve opozicije! Tek kada uvedemo istinsku demokratiju u Srbiju i iskorenimo izdaju nacionalnih i državnih interesa, lako ćemo se posvećivati i drugim temama koje će se tada naći u javnoj debati, ali bez medijskih spinovanja i naduvavanja.
Da se vratimo katedrali za kraj: pre tri godine, u razornom požaru sličnom ovome iz Pariza, izgorela je neogotska katedrala u Njujorku, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, posvećena Svetom Savi, prvom arhiepiskopu srpske autokefalne Crkve. U godini u kojoj Srpska pravoslavna crkva obeležava svoj 800-ti rođendan pozivamo sve istinske rodoljube i dobroželatelje da ulože svoj iskreni napor da pomognu da se hram Svetog Save u Njujorku obnovi. I pozivamo srpsku državu da donira bar milion evra za tu obnovu, da bi se dobri običaji darivanja nastavili svugde gde su potrebni.
Savet za kulturu Srpskog pokreta Dveri