Razgovor sa dr Sinišom Jagodićem, članom Predsedništva Dveri.
Recite nam na početku, kuda ide srpsko zdravstvo?
Srpsko zdravstvo je težak hronični bolesnik, iscrpljen višedecenijskim zanemarivanjem, nebrigom i javašlukom svake vrste. Ne tako retki svetli trenuci nisu bili rezultat plana, nego ničim izazvanog ličnog entuzijazma. I nije, ruku na srce, sadašnja vlast kriva za to. Nasledila je bolesnika u preterminalnom stanju najteže bolesti kome je praktično bilo zabranjeno da se leči počevši od raznih idiotskih zabrana zapošljavanja i slično, do sistematskog urušavanja dostojanstva profesije koje je i ona, na žalost, velikim delom prihvatila i nastavila. Loše su procenjene odbrambene moći ovog sistema, odnosno bolesnika i napravljen je hirurški zahvat u vidu solidarnih poreza i drugih nebuloza koji je urušio i onako krhku srednju klasu ove zemlje kojoj pripadaju i lekari, i izazvao njegovu potpunu agoniju. Zahvat je kažu uspeo, ekonomski sistem je stabilizovan, mada se ne zna zašto i dalje zavisi od „teških odluka“ i eventualnih teritorijalnih pomeranja u skoroj budućnosti. Cena je analogno stanje zdravstvenog sistema i egzodus lekara i medicinskih sestara i tehničara ka zapadnoj Evropi koja je spustila sve barijere za naše medicinske radnike.
Prateći česte medijske nastupe srpskog ministra zdravlja koji često ističe da ulaganja našeg novca u naše zdravstvo nisu nikada bila veća, čovek ne može, a da se ne zahvali predsedniku (Srbije) na razboritoj odluci da naš novac, stvarni ili onaj koji ćemo mi i naša deca vraćati, preusmeri ka nama. Mogao je taj naš novac (ne usuđujem se reći zajednički) biti preusmeren i u neku drugu oblast ili neki imaginarni prostor, ali nije i na tome svaka čast. Što se tiče donacija, naš narod odavno zna da besplatan sir postoji jedino u mišolovci.
Moglo bi se ipak reći da je srpsko zdravstvo „uhvatilo“ dobar pravac, ali je smer i dalje pogrešan.
Kako sprečiti odliv lekara iz Srbije u inostranstvo?
Dešava se to i na drugim mestima i znam da nemački lekari idu u Emirate i Skandinaviju, a skandinavski u Ameriku, ali razloge odlaska ne da ne možemo porediti nego je to degutantno i pominjati. Da ne govorim da odavde odlaze najbolji, a ne „mamini i tatini“ i oni sa partijskim pristupnicama. Njima nigde nije bolje nego ovde i sada.
Vrhunska oprema i prostor ne leče ljude. Neophodno je hitno i bitno popraviti materijalni položaj zaposlenih u zdravstvu. I to ne tako što će se plate povećati recimo za 20%, a troškovi života za 19%. To je već viđeno. Plata lekara specijaliste je ispod 500 evra. Pregled lekara specijaliste Fond vrednuje višestruko manje od tehničkog pregleda automobila. Uporedite cenu rada zidara, bankarske činovnice ili montera u EPS-u sa cenom rada lekara. Da ne pominjem „junake“ raznih imaginarijuma. Pripadnici jedne časne profesije su svedeni na davaoce usluga, koji treba da plate cenu nezadovoljstva korisnika za dugogodišnje promašaje u vođenju zdravstvene politike.
Najveći broj lekara je spreman da deli sudbinu svog naroda, ali je teror lumpenproleterijata, lažnih „doktora“ i lažnih vrednosti postao nepodnošljiv. I to poniženje je mnogo gore od lošeg materijalnog položaja.
Po Vašoj oceni kako će izgledati naše zdravstvo za 10 godina?
Vreme se jako ubrzava i teško je prognozirati gde će ovaj „pomahnitali“ voz završiti. Ako dostigne željenu destinaciju, što se očekuje do 2025. godine, pašće i poslednje barijere za odlazak stručne radne snage u zemlje EU i pitanje je ko će nas lečiti i negovati. Zapošljavanje mladih je odličan potez, ali oni od nekoga treba da nauče posao. Generacijski jaz je možda već nepremostiv. To će dovesti do nepouzdanosti u lečenju što će uz „apsolutizaciju“ raznih prava, pa i prava pacijenta teško poljuljati poverenje i uz nedostatak kadrova dovesti do kolapsa zdravstvenog sistema. Nadam se da do ovoga neće doći. Danas u Srbiji nije redak slučaj da se proda dedovina i kupi nov automobil, pa za deset godina nema ni jednog ni drugog. Mislim da nas jedino očuvanje „dedovine“ može spasti od ovog najgoreg scenarija.
Kada bi se Dveri pitale, koja bi prva tri poteza povukli u resoru zdravstva?
Svim građanima Srbije mora da se obezbedi besplatan osnovni paket zdravstvenih usluga čiji će obim i cenu definisati država. To treba da predstavlja stvaralačku primenu „srednjeg“ sistema ili puta između utopije besplatnog zdravstva i druge krajnosti koja podrazumeva teoriju „koliko para toliko muzike“
Mora se preduzeti ozbiljna reforma sistema zdravstvenog osiguranja koja podrazumeva da cena zavisi od stila i načina života osiguranika. To je jedini način da ljudi počnu da vode brigu o vlastitom zdravlju. U ovoj zemlji ljudi neodgovorni prema sebi i svojoj porodici troše lavovski deo sredstava Fonda.
Integracija kadrovskih i materijalnih potencijala privatnih zdravstvenih ustanova u zdravstveni sistem, naročito na primarnom sekundarnom nivou povećala bi dostupnost zdravstvenih usluga.
Podrazumeva se popravak materijalnog stanja zdravstvenih radnika i ulaganje u prevenciju koje mora da se shvati kao „zdrava“ investicija.
S obzirom da imate veliki ugled u svojoj profesiji, može li se bilo šta menjati u Srbiji bez političkog angažmana?
Drago mi je ako tako mislite. Politika je suviše ozbiljna stvar da bi se prepustila bilo kome. Sa druge strane kriza poverenja u politiku i političare, često namerno zasejavana, dovodi do toga da je veliki broj ljudi zapao u stanje apatije i prepustio vlastitu i sudbinu države „majstorima“ u ruke. Ovi dovoljno vladaju matematikom da znaju kako se 40% podrške od 50% onih koji su glasali pretvara u 100% kontrole korišćenja skromnih budžetskih sredstava ove zemlje. Ako uz to imate rešenja da mandati pripadaju poslanicima, a da na ključne pozicije u državi dolaze nekompetentni ljudi za koje nikad niko nije glasao, onda dobijete kompoziciju već pomenutog voza koji ide ogromnom brzinom u pogrešnom pravcu. Mislim da svi ljudi koji slobodno misle, bez obzira na ideologiju treba da se uključe i pokušaju da smanje brzinu ili skrenu „pomahnitali“ voz na siguran kolosek.
Razgovor vodio
Dragan Dželetović