Положај радника и њихових сарадника

У основним начелима синдикалних организација је брига за радне, економске, социјалне и професионалне интересе радника. Проблеми у Србији по питању положаја синдиката, а самим тим и радника су вишеструки.
Радници у Србији, када настоје да остваре своја права организовани у синдикате, наилазе на сличне проблеме које има већина синдикалних организација у недемократским државама широм света.

• Притисaк на синдикате и њихове представнике
  Представници синдиката често трпе велики притисак и често они који би требало да штите права радника не могу да заштите ни себе пошто се послодавци постављају као робовласници и своју силу демонстрирају на представницима синдиката, да би осталим запосленима показали шта ће се њима десити ако онај, ко би због свог ангажовања требало да буде заштићен пред законом, то не може да оствари.
• Пљачкашке приватизације
  Гашењем великих предузећа, као резултатом неуспелих покушаја транзиције и пљачкашких приватизација, драстично је смањен број радних места.
  Дотадашњи носиоци привредног и економског развоја великог броја градова и општина остали су покрадени, без имовине и тржишта, а самим тим и великог броја радних места чиме су бројне породице дошле на ивицу егзистенције.
  Као последица тога, радно способно становништво је било принуђено да запослење потражи или у иностранству или у новооснованим предузећима са далеко мањим бројем радних места, лошијим условима за рад и са далеко мањим правима.
• Фиктивно постојање националне службе за запошљавање
  Партијско запошљавање у јавном, а често и приватном сектору обесмислило је постојање НСЗ. Радно искуство и стечено образовање нису битни параметри за запослење. Уколико неко жели од оствари основно људско право на рад, почевши од најпростијих до најлосложенијих радних занимања, мора да се учлани у владајућу странку и да буде на располагању за потребе исте.
• Нереално ниска минимална цена рада
  Минимална цена рада не обезбеђује довољно финансија ни за минималну потрошачку корпу која се рачуна за трочлано домаћинство. Србија се представља као земља јевтине, а квалитетне радне снаге.
• Рад „на црно“
  Велики број запослених није пријављен и ради на „црно“, самим тим не може да оствари основне бенефиције које произилазе из радног односа попут права на здравствену заштиту, боловање, право на пензију и друго.
  Рад „на црно“ је додатно погоршао ионако лош положај радника јер им нису обезбеђена основна средстава из области безбедности и заштите на раду, што узрокује пораст броја несрећа и повреда на раду.
• Спречавање основног права радника на синдикално организовање
  Иако је законом загарантовано право радника на синдикално организовање, то се у пракси често не дешава због рестриктивног деловања послодаваца ка запосленима који су иницијатори, како би се сваки такав покушај у самом почетку осујетио.
  За разлику од развијених земаља где се синдикат доживљава као партнер, у Србији је ситуација потпуно другачија. Овде се и даље синдикат посматра као непријатељ и реметилачки фактор.
• Утицај инсотраних центара моћи на радно право у Србији
  Евидентан утицај иностраних центара моћи, амбасада, привредних комора и НВО у сам процес доношења Закона о раду и пратећих закона из ове области као и субвенционисање страних инвеститора додатно је отежао положај радника у Србији.
  Влада Србије је усвајањем туђих модела као готових предлога и изменама Закона о раду и пратећих закона из радно-правне области одредила своје приоритете који констано утичу на смањење права радника.
  
  

  ЦИЉЕВИ ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА И СИНДИКАТА У СРБИЈИ
  

• Достојанствен положај радника у Србији
  Основни циљ је брига за достојанствен положај радника у Србији. Гарантовање основних тековина цивилизацијског друштва је право на 8 сати сна, 8 сата рада и 8 сати одмора.
  Ове есенцијалне тековине омогућавају раднику способност да квалитетно обави свој посао за који мора бити и адекватно плаћен.
  Једино на тај начин радник може имати и средстава и времена да са својом породицом живи достојанствено и квалитетно.
• Гарантовање законом прописаног права на синдикално организовање
  Право на синдикално организовање свим радницима, без бојазни да ће због тога трпети притиске или добити отказ.
• Борба за укидање рада „на црно“
  Укидање запошљавања „на црно“, што би и раднику и држави донело бенефите.
  Појачане инспекције и контроле и прописивање адекватних казни за послодавце који прибегавају оваквој пракси.
  Укидање запошљавања „на црно“ би раднику донело остваривање свих загарантованих права, а држави пуњење буџета.
• Јачање синдикалних организација на локалном и националном нивоу
  Само јак синдикат може да се избори за поштовање загарантованих права радника и побољшање њиховог положаја. Он је последњи бастион у одбрани радничких права.
• Успостављање социјалног дијалога
  Успостављање социјалног дијалога између послодавца и синдиката на равноправним основама који би зауставио доношење анти-радничких закона.
  
  

МЕРЕ ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА И СИНДИКАТА У СРБИЈИ

• Оснаживање кровних синдикалних организација
  Један од основних предуслова за омогућавање бољег положаја радника у Србији је, пре свега, оснаживање кровних синдикалних организација.
  По остваривању овог предуслова, може се очекивати веће покретање позитивних промена које би, пре свега, значиле повратак поверења радника у снагу синдиката и њихову могућност да суштински обезбеде сигурност сваком запосленом као и сваком представнику синдиката у остварењу законом гарантованих права.
• Побољшање Закона о раду
  Истрајавање у борби за повољнији Закон о раду јер је то основни документ. Доношење што бољег документа показује снагу синдиката и додатни мотив за већи активизам чланова.
• Едукација синдикалних представника
  Већина синдикалних представника су волонтерски ангажовани на озбиљним местима, а поред синдикалног активизма имају и своје пословне обавезе.
  Волонтерско ангажовање и недостатак времена синдикалних представника доводе до недовољне упућености у расположиве методе и могућности синдикалног деловања.
• Реорганизација у духу времена
  У данашњем свету у коме је промена једина извесност, неопходно је мењати и трансформисати и рад синдиката. Да би се ефикасније изборио за права радника и био активан учесник у променама потребно је пратити и мењати стратегије, облике организовања и деловања.
• Солидарност као основа синдикалне борбе
  Буђењем свести да само солидарност доноси снагу, самим тим и могућност промена, ствара се предуслов за шире деловање за опште добро на свим радним местима, у свим фирмама и удружењима синдиката.