Положај жена

Програм Српског покрета Двери

А) Заштита здравља жена

Здравље, схваћено као стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуства болести или онеспособљености, представља основно људско право, а достизање највишег могућег нивоа здравствене заштите најважнији је друштвени циљ чија реализација осим здравственог сектора захтева и деловање других друштвених фактора.

Опште здравље женске популације јесте суштинско питање и елементарни услов за квалитет живота жена и одражава се на укупно здравље становништва и на његову добробит, а посебно је важно за биолошки опстанак, развој, заштиту и очување породице као основне ћелије друштва.

У складу са својим програмским начелима, Српски покрет Двери доноси

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАШТИТИ ЗДРАВЉА ЖЕНА

која кроз различите стратегије за унапређење здравља, програме за превенцију здравља, промоцију здравља, сарадњу са установама јавног здравља, различитим владиним и невладиним организацијама, има за циљ да:

Промовише права жена на адекватну здравствену заштиту као неодвојиви део универзалних људских права.
У складу са свим међународним документима, ова права морају бити гарантована, поштована, заштићена и примењена у националном законодавству, те је веома важно препознавање и спречавање дискриминације жена, посебно у случајевима индиректне или посредне дискриминације а све са циљем да се достигне највиши могући ниво здравља за све жене. Зато се мора обезбедити адекватна како примарна тако и секундарна здравствена заштита жена, како путем превенције кроз мрежу саветовалишта, тако и кроз пружање основних здравствених услуга, а затим и посебних, специфичних и високо специјализованих третмана.
Створи правни оквир радног и социјалног позитивног права које штити посебан статус и посебна права за труднице и мајке.
На овај начин се најбоље брине за будуће нараштаје и потпомаже биолошка репродукција становништва, популациони развој и заустављају неповољни демографски трендови, као што су негативан природни прираштај, интензивно старење и одсуство систематског праћења миграционих токова. Ефикасна популациона политика мора да подразумева и поштовање репродуктивних права.
Подигне на максимални могући ниво превенцију и допринесе смањивању фактора ризика по здравље жена.
Ово треба учинити кроз интегрисан приступ свих релевантних друштвених фактора у планирању и примени мера и активности намењених превенцији и смањивању фактора ризика по здравље. Хроничне масовне незаразне болести, као што су кардиоваскуларне болести, малигни тумори, болести исхране и метаболизма, опструктивне болести плућа, поремећаји менталног здравља већ дужи период доминирају у националној патологији женског здравља. Међу узроцима умирања жена на првом месту су болести срца и крвних судова, затим малигне болести, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести исхране и метаболизма, болести система за дисање и органа за варење.
Жене не поклањају довољну пажњу превенцији, јер на пример свега 6,3% жена годишње посети гинеколога, а учесталост абортуса је веома висока. Два основна узрока разбољевања и умирања жена (кардиоваскуларне и малигне болести) могу се значајно смањити мерама примарне превенције (промоција здравља, развијање здравих стилова живота и друго) и мерама секундарне превенције (рано откривање болести, нарочито болести репродуктивних органа).
Фаворизује здраве стилове живота
Припремити програме за превенцију и смањивање фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност и промовисати правилан начин исхране и редовно бављење физичким активностима.
Радити на превенцији злоупотреба дрога, алкохола и лекова путем промовисања принципа здравог живота кроз средства јавног информисања, али и Законом увести обавезну едукацију у основним и средњим школама.
Водити редовне кампање против пушења, конзумирања алкохола и опојних дрога.
Радити на смањењу стопе алкохолизма и процента особа женског пола међу регистрованим наркоманима. Направити програме социјалне и психолошке подршке за жене које злоупотребљавају дроге, алкохол и лекове.
Омогућити веће учешће жена у формулисању програма и пројеката на нивоу локалне заједнице.
Унапреди ментално и емоционално здравље, укључујући и посебне програме намењене адолесценткињама.
Формирати програме за подршку и очување емоционалног и менталног здравља жена, укључујући и адолесценткиње. Развити мрежу доступних саветовалишта, СОС телефона, као и група за узајамну помоћ и солидарност. Направити програме социјалне и психолошке подршке ментално оболелим женама.
Подстицати развој и јачање група самопомоћи за оснаживање жена за преузимање одговорности за сопствено здравље. Установити базу података о удружењима грађана које се баве овим активностима. Организовати групе за размену искустава и подршку у току лечења и током опоравка од болести.
Омогући доступност квалитетне здравствене заштите за жене из рањивих група.
Препознавање различитости потреба жена с обзиром на околности у којима живе јесте суштинско када се ради о уважавању неједнакости у оквиру здравља жена. Здравствене службе и програми намењени женској популацији и њиховој добробити морају да буду адекватни и да осигурају прихватање и разумевање заједнице, узимајући у обзир социјално-економски миље, старосну доб, услове живота, културу, религију, физичке и менталне способности жена.
Обезбедити приватност, поверљивост информација и сагласност за све интервенције које се односе на њихово здравље.
Извршити техничку адаптацију објеката у циљу несметаног приступа здравственим установама за жене са инвалидитетом, укључујући и прилагођеност тоалета. Опремити посебне гинеколошке ординације са специјалним столовима у већим здравственим установама. Убрзати набавку и добијање савремених помагала за жене са инвалидитетом и омогућити њихову чешћу замену за нова.
Прилагодити службе примарне здравствене заштите потребама корисника. Формирати мобилне тимове за рано откривање обољења код Ромкиња, избеглих и интерно расељених жена, жена у сеоским срединама и удаљеним подручјима. Едуковати жене о важности очувања сопственог здравља и њиховим правима и могућностима у оквиру здравственог система. Радити на побољшању животних услова и стандарда опште хигијене код жена које имају отежане услове за то.
Законски уредити механизам за остваривање, поштовање и заштиту људских права и права пацијенткиња. Едуковати здравствене раднике о правима пацијената. Обезбедити доступност услуга заштитника права пацијената. Обезбедити информације о правима пацијената оглашавањем на видним местима у здравственим уставовама, штампањем материјала и објављивањем тих информација у медијима.
Побољша репродуктивно здравље жена
Обољења репродуктивних органа и сексуално преносиве болести чине 20% болести код жена. Репродуктивно и сексуално здравље је важно за сваку женску особу у сваком периоду живота. Организовати рано откривање карцинома грлића материце и дојке. Организовати обавезне редовне и систематске здравствене прегледе и учинити доступним тестове за рано откривање ових болести. Водити јавне кампање за објашњавање важности спровођења превентивних мера и значај раног откривања малигних обољења за успех у лечењу истих. Обезбедити квалитетне услуге за планирање породице и лечење неплодности, као и смањивање учесталости абортуса, за сигурно материнство и смањивање стопе матерналне смртности.
Развијати саветовалишта за репродуктивно здравље, посебно младих и адолесцената у којима би они стицали знање и вештине за одговорно родитељство. Организовати предавања о планирању породице и одговорном односу према сексуалности. Подстицати младе да развијају узајамне односе на бази истинског партнерства и узајамног поштовања.
Законом регулисати обавезну едукацију о менталном и физичком здрављу жена у свим образовним установама, од основног до високог образовања путем предавања, радионица и другим видовима континуираног информисања о актуелним темама из ове области. У установама основног и средњег образовања обавезно увести предавања најмање једанпут месечно о полним односима, полно преносивим болестима, заштити од трудноће и свим релевантним питањима из ове материје.Законом обезбедити односно прописати обавезну едукацију код послодавца, као и једанпут годишње бесплатан гинеколошки преглед жена које су у радном односу или су радно ангажоване код послодавца по уговору, у складу са прописима.
Едукације о здрављу жена реализовати на територији сваке општине, интензивирати подршку женама пружањем одговарајућих савета и подршке.
Подстакне нове методе приступу порођају и обезбеђивање сигурног материнства.
Уводити нове савремене методе и технике у поступак порођаја, са циљем елиминисања застарелих болничких протокола.
Регулише квалитет живота жена у менопаузи
Обезбедити женама у менопаузи коришћење одговарајућих програма и услуга са терапијом која олакшава њихове тегобе и санира последице по здравље, као што су остеопороза, психичке тегобе, кардиоваскуларне тегобе и друго.
Помогне старим, самотним и сиромашним женама
Учинити све да се обезбеди доступност и најквалитетнија здравствена заштита без дискриминације и женама одмакле животне доби и корисницама пензија, нарочито онима чија су примања једва довољна за елементарно преживљавање, а морају да издвајају значајна средства за куповину лекова.
Организовати снабдевање животним намирницама и лековима жене које су старе, изнемогле, непокретне, а живе саме, путем волонтерског учешћа од стране ученика и студената здравствене, социјалне, дефектолошке струке, али и свих других заинтересованих лица.

Б) Положај жена у сеоским срединама

Потпуно је евидентно да су у данашњем друштву жене које живе на селу маргинализоване и скрајнуте. С тога је неопходно да променом друштвеног обрасца почнемо одговорно да користимо све капацитете који могу допринети развоју друштва и заједнице у којој живимо. Неопходно је створити услове једнаке шансе за све, а посебно за жене које живе у руралу, јер је њихова улога у спречавању даљег демографског изумирања села од кључног значаја. Женама на селу је потребна подршка државе и друштва у целини да своје идеје, енергију и ентузијазам усмере на очување села, своје породице и породично газдинство. Полазрћи од програмских начела Српског покрета Двери који се бори против дискриминације, насиља и злостављања жена, као и за усклађивање мајчинства и каријере до заштите здравља жена Савет жена Двери доноси Декларацију о побољшању положаја жена из сеоских средина. Решење овог проблема дефинишемо кроз развој пољопривреде и производње здраве хране као и кроз развој женског предузетништва. Да би дошло до реализације циљева Двери неопходно је спровести мере које Савет жена Двери у Декларацији о побољшању положаја жена из сеоских средина предлаже.

Подршка државе преко субвенција и бесповратних средстава за покретање производње у оквиру постојећег породичног газдинства, чији је жена члан.
Подршка државе преко субвенција и бесповратних средстава за прераду пољопривредних производа.
Подршка државе преко субвенција и бесповратних средстава за подстицање женског предузетништва на селу.
Незапослене вишедетне мајке морају бити корисници националне пензије. Односно мајчинство мора бити признато као занимање.
Донације од стране државе женама на селу у виду крава музара, односно формирање другог сточног фонда у зависности од природних услова конкретне руралне средине.
Подршка државе за оснаживање жене у селу на активно учешће у очувању животне средине и активно учешће у зеленој економији.
Жене на селу су изузетни организатори стога је неопходна подршка државе у подстицању женског удруживања.
Изградња регионалних откупних центара за откуп пољопривредних производа.
Организовање програма едукације из области женског предузетништва и производње здраве хране.
Омогућити кратке курсеве из области ИТ технологије, односно компјутерски их оспособити као и кроз курсеве о продаји научити их да своје производе продају путем интрнета.
Укључивање жена на села у рекреативне активности ради здравственог и социјалног аспекта.
Организовање посета и путовања о трошку локалне самоуправе у друге руралне регије ради повезивања и размене знања и искуства.
Увођење лекара специјалисте у све домове здравља посебно специјалисти гинекологије.
У руралним деловима где не постоје домови здравља неопходно је омогућити постојање покретне аутобус амболантне.
Женама које раде у надници мора бити омогућена здраствена заштита као и обука у руковању пестицидима уз обавезну заштитну опорему.
Плаћено запослење и економска независност, образовање и обука из области предузетништва, кућне економије, управљање домом и улога мајке. Оживљавање социјалних и културних услуга и активности. Боља инфраструктура и системи социјалне и здравствене заштите. Повећано учешће сеоских жена у јавном и друштвеном живот. Укључивање жена у програме руралног развоја су неопходност која ће жену задржати на селу и мотивисати да у њему живи и заснива своју породицу.

В) Заштита радних права жена и увођење нерадне недеље

Радник у Србији је обесправљен, понижен и уцењен. Сматрамо да држава мора хитно да реагује тако што ће отклонити постојеће неправилности, изменити постојећи Закон и спроводити одредбе које исти буде садржао.

Жена у нашем народу представља стуб породице и у истој има вишеструку улогу. Она је супруга и мајка, а у данашњем модерном добу и радник и успешан послован човек. Како би јој било омогућено да не запостави ни своје биолошко одређење које јој је од Бога дато, а то је да буде мајка и супруга и да уједно несметано реализује и своју професионалну каријеру, предлажемо конкретне мере које би је заштитиле на радном месту и на тај начин дале сигурност и улиле поверење у државу и њен систем. На овај начин и са овим мерама држава би охрабрила велики број младих жена да слободно планирају заснивање своје породице и потомства и на тај начин допринела повећању наталитета у нашој земљи, што је од есенцијалног значаја за опстанак нашег народа.

Увођење нерадне недеље за све раднике у Србији, у којој већину чине становници хришћанске вере. Недеља је нерадна у многим другим европским, хришћанским земљама и представља дан посвећен Богу и породици што је веома важно за очување породице као најбитније ћелије друштва. За делатности где радни процеси морају трајати непрекидно недеља би била плаћена као државни празник тј 110% више од редовног радног дана.
Недеља, државни и велики верски празници (Божић, Васкрс, Духови, Бадњи дан, Велики петак) су празници већинског становништва ове земље и право на њихово коришћење припада свим радницима грађанима ове земље, невезано да ли раде у државном или приватном сектору.
Забрана давање отказа трудницама и породиљама. Измена Закона којим би се дефинисале високе казне за кршње истог и обавеза враћања на посао на исту позицију и исту зараду коју имају колеге у тим фирмама на истим позицијама.
Скраћено радно време од 6 сати након истека породиљског боловања па све до 3. године живота детета. Накнаду за овакву врсту смањеног радног ангажовања неопходно је да субвенционише држава кроз програме за бригу о породици и повећање наталитета.
Мајкама са малом децом до 7. године омогућити да раде преподневне смене и буду слободне викендом. Регулисати и законом забранити ноћни рад мајкама деце узраста до 7. година. У случају једнородитељских породица забрана ноћног рада би била до дететовог 15. рођендана.
Могућност да жене анонимно пријаве дискриминацију од стране послодавца који им у интервјуу за посао буде постављао интимна питања о планирању породице, рађању деце и слична. Обавеза појачаног инспекцијког надзора ових правних субјеката и увођење иституције инспектора агента чији би задатак био да поступа по овим пријавама, инфилтрира се у ове фирме и прикупља доказе о кршењу закона и другим потенцијални кривичним делима везаних за радно право.
Да се јасно дефинишу физички послови које могу да обављају жене, нарочито када је у питању подизање терета велике тежине (понајвише се односи на трговинске ланце који немају адекватну опрему у малопродајама, а послове продаваца најчешће обављају жене које су принуђене да саме врше примопредају робе).
Стриктно поштовања Уговора о раду, што се највише односи на запослене у трговинским ланцима, бутицима, кафићима, кладионицама и сличним делатностима, који имају јасно дефинисане Уговоре о раду у којима се наводи радно време од 40 сати недељно за одређену накнаду. Сведоци смо да се у приватном сектору ово ни најмање не поштује, радници раде прековремено што им није плаћено, у највише случајева су у питању смене од 8 сати, шест дана у недељи, а неретко немају ни тај један слободан дан. Поред већ постојећих обавеза истицања распореда раднох времена у пословним просторијама увести обавезну електронску евиденцију радног времена, где би радници персонализованим картицама у систем уносили почетак и завршетак радног времена. Систем би био директно повезан са инспекцијом рада како би инспекције могле да их контролишу. На овај начин би сви радници били плаћни онолико колико раде, а према важећем Закону о раду. С тим у вези нужно је повећати број инспектора и контроле на територији земље које би што чешће контролисали спровођење закона.
Неопходно је да запослени који раде у трговинама раде искључиво посао који им је наведен у Уговору у раду и за који су обучени као и поседовање неопходне опреме за рад на осетљивим радним местима. Ово се највише односи на трговинске ланце у којима раднике обучавају најчешће за рад на каси, а онда их преусмеравају на радна места попут деликатеса и месаре за која немају адекватну обуку те смо сведоци честих повреда на раду. Уједно, опет жене које најчешће раде на млечним одељењима, гастро одељењима и сличним, немају адекватну опрему за улазак у минусне коморе, тако да у исте улазе у мајицама и прслуцима, а неке од комора су на температури од -20 степени, чиме директно угрожавају своје здравље.
Законом о раду радна недеља запослених износи 40 сати недељно. У циљу већег задовољства запослених, као и веће продуктивности Двери предлажу да рад организује по систему 5 радних и два нерадна дана недељно, што би значило да би радње требало да направе прерасподелу радног времена, односно да запослени раде 5 дана по осам часова и имају два слободна дана. Уколико би се прерасподелом радног времена обезбедило да запослени имају два слободна дана, у том случају, када би била уведена недеља као слободан дан, преостало би да поред недеље сваки запослени треба да има још један слободан дан. Законом предвидети пореске олакшице за послодавце који запосленима дају два дана слободно недељно.
Радници који раде по сменама ускраћени су за накнаде за сменски рад што представља грубо кршење радног права. То мора да се промени.
Неке од делатности које захтевају рад од 24 часа, имају обавезу да раде и на верске и државне празнике и недељом. За такав рад је потребно да се увећа зарада запослених.
Дефинисати да вредност топлог оброка на дневном нивоу буде једнака вредности минмалне цене рада по часу.

Положај жена

А) Заштита здравља жена

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАШТИТИ ЗДРАВЉА ЖЕНА

Б) Положај жена у сеоским срединама

В) Заштита радних права жена и увођење нерадне недеље

Покрени се Србине

За живот Србије!

централа:

телефон:

viber:

факс:

Заступник Српског покрета Двери:

О Покрету

Новости

Будите у току!