Реформа изборног система

Политички систем у Србији не функционише. Налазимо се у огромној кризи парламентарне демократије. Нешто крупно и озбиљно мора да се мења. Без обнове демократије нема повратка нормалном политичком животу, поделе власти и законског уређења државних институција, нити стварања друштва и државе у којима ће владати сигурност за све грађане. А главни начин за обнову демократије и реформу политичког система у Србији јесте промена изборног система.

Србија данас има најгори изборни систем у Европи. Садашњи пропорционални изборни систем са затвореним изборним листама и Србијом као једном изборном јединицом не постоји нигде друго у Европи сем у Црној Гори. То је довољно да се запитамо зашто други нису преписали овај изборни систем ако вреди, односно зашто ми нисмо прешли на много успешније моделе које баштине друге демократске земље у Европи и свету.

У садашњем изборном систему грађани гласају, али не бирају. Гласа се за партијске листе, а не за конкретног кандидата из своје средине. Народни посланик има већу одговорност према партији него према грађанима и не представља оне који су га бирали већ партију која га је делегирала у Парламент. Самим тим се губи подела власти и недостаје кључна функција Народне скупштине, а то је надзор над радом Владе, што је немогуће ако су народни посланици подређени страначким шефовима у извршној власти од којих им зависи реизбор.

Залажемо се за промену изборног система која ће донети следеће предности:

1. Снажнију везу између изабраних народних посланика и бирача кроз могућност гласања за кандидата по имену и презимену у својој изборној јединици.
2. Бољу географску репрезентативност Парламента.
3. Већу унутарстраначку демократију.
4. Позитивну селекцију политичких елита.
   
   Наш циљ је и да грађани а не само странке бирају народне посланике, и да коначно имамо заиста народну а не само партијску скупштину. Изборне листе више не смеју бити затворене и народни посланици бирани само од стране страначког вођства већ отворене да грађани бирају ко ће у Народну скупштину. То опет значи да више неће бити важно на ком си месту на изборној листи већ како стојиш у својој бирачкој јединици, јер Србију треба поделити у више изборних јединица и омогућити грађанима да директно бирају своје представнике у њима. На тај начин ћемо коначно моћи да гласамо за кандидате по имену и презимену и они ће имати много већу одговорност према својој бирачкој бази, а испунићемо и географску репрезентативност Парламента, односно сви делови Србије имаће своје народне посланике.
   
   Да бисмо до овога дошли, Србија не може остати једна изборна јединица јер нам је потребно да сваки део Србије има свог народног посланика, а не као што је случај у садашњем сазиву у коме 90 општина нема свог представника у Парламенту. Такође, грађани морају добити право не само да гласају као до сада већ и да бирају народне посланике у својој изборној јединици директно по имену и презимену.
   
   То је могуће променити и у постојећем пропорционалном изборном систему, задржавајући његове предности (пропорционалну заступљеност свих политичких опција, као и учешће мањина и мање заступљеног пола), тако што изборне листе више не би биле затворене већ отворене да се поред гласања за листу гласа и за кандидате по имену и презимену, чиме се уводи главни квалитет већинског изборног система. На тај начин би у Народну скупштину према броју гласова са изборне листе ушли они који имају најбољи изборни резултат у својој изборној јединици, без обзира да ли су 1 или 250 на листи. На тај начин се постиже демократизација унутар самих политичких партија, повећава одговорност народног посланика према онима који су га бирали и појачава контрола извршне власти од стране народних посланика који имају већу обавезу да заступају интересе краја из кога долазе.
   
   Постоје и разни други модели мешовитог изборног система који можда још боље постављају и уравнотежују тај однос између народних посланика који се бирају по имену и презимену и оних који се бирају преко страначких квота, али већ пропорционални изборни систем са отвореним листама и Србијом која је подељена у више изборних јединица доноси комбинацију најбољих елемената већинског и пропорционалног система. Вреди размислити и о увођењу већинског изборног система на локалном нивоу избора.
   
   Промена изборног система донела би повратак грађана у политику и већу излазност на изборима, што би коначно водило ка партиципативној демократији и већем учешћу грађана у одлучивању на свим нивоима. Уз референдуме, као облик непосредне, директне демократије, ово је једини начин да оживимо демократију у Србији и вратимо поверење грађана у државу.
   
   Ово је подједнако битна тема и услов за демократске изборе у Србији као и слобода медија и друге кључне тачке. Зато за наступајући дијалог између власти и опозиције, уз посредовање делегације Европског парламента, кандидујемо да и ова тема промене изборног система уђе у пакет заједничких услова опозиције. Не видимо како и зашто би било ко од представника опозиције, власти или Европског парламента одбио да се о томе разговара и договара, јер за промену изборног система има довољно времена до ванредних избора. Избегавање отварања и решавања ове теме био би поуздан доказ да се Србија жели задржати у недемократском режиму и да после 30 година од обновљеног вишестраначја у Србији још увек не успевамо да се изборимо за истинску демократију.