Зоран Павловић: Напредњачки спин и националисти

      Студентски протест због пада надстрешнице и пребијања људи на улицама, који траје више од месец дана, навео је режим да појачаним снагама прибегне старом начину спиновања. И сада је кључна мета национално опредељен Србин, православац и традиционалиста, чувар државе, једном речју конзервативац јер таквих је највише у нашем народу. Ту су они који се већ изјашњавају као присталице режима али које сада треба задржати, али су ту и они који не воле ову власт а које треба спречити да се уједине са другачијом опозицијом што би била озбиљна опасност за режим. И тако долазимо до више спин замки на које се „пецају“ национално опредељени грађани.

1. Ово је покушај „обојене револуције“ – Стара спин кованица поново је у оптицају за онај најмање информисан део народа о кретањима у светској политици. Сви који и мало прате дешавања знају да се овакве револуције изводе против владара који нису миљеници моћних западних држава, из разних разлога. Стварно је крајње детињасто веровати да је оштрица западног напада усмерена ка власти СНС-а ако се зна да су велики пријатељи председника Србије сви водећи неформални и формални лидери западног света: Александар Сорош (син), Макрон, Шолц, бивша и садашња америчка администрација, оличене у тренутном америчком амбасадору у Србији Кристоферу Хилу. Овај господин је био тик уз председника Србије на отварању дела Моравског коридора истог дана када је око 100.000 људи демонстрирало против власти. Паметном доста.
2. Ово је „рушење државе“ – Власт својом пропагандом стално изједначава себе и државу. Опет су на мети људи који не схватају суштину демократског система, а која гласи: „власт је променљива категорија, нормално је да владајућа странка изгуби на изборима и да дође нека друга“. Али ово многима не долази до ума, јер су у страху да ће нешто страшно да се деси ако се власт промени. Овим спином се смишљено делује пре свега на старије особе које мисле да им председник даје пензију. Они сматрају да, ако нема овог председника, неће добити пензију. Делују трагикомично овакве изјаве припадника владајућих структура и разних њихових „аналитичара“ на телевизијама са националном фреквенцијом, које се објављују у континуитету по неколико сати сваког јутра. Наравно, делују трагикомично само за политички образован народ. Они други, којих је више, стварно верују у тако нешто. У овај корпус спина спада и ширење страха од балканских комшија, углавном неоснованог јер су и они под контролом оних који контролишу власт у Србији. Манипулише се мржњом, обично распрострањеном код слабије образованог света.
3. „Не смемо дозволити да дођу они други“ (следи низ сатанизованих опозиционара) – Ово је спин усмерен ка мало писменијим гласачима који распознају разлике међу странкама. Власт се у континуитету озбиљно бави сатанизовањем политичких противника и кад има и кад нема избора. Ако се сетимо војног рока и обавезне дневне заповести сваког јутра, уочићемо да и ова власт, односно њени маркетиншки стручњаци сваког јутра имају своју дневну заповест. И ако постоје три задатка за тај дан, обавезно је један „уништавање опозиције“. Свако може у то да се увери летимичним гледањем опскурних телевизија. И врло често је у питању потенцирање „издаје“, „антисрпства“ и слично, што се приписује проевропском делу опозиције, док се за пронационални део измишља нешто друго. У народу се изазива страх да ће прозападни политичари, ако дођу на власт, издати државу. Национално свесни гласач који зна идејне разлике тада се нађе у озбиљном проблему јер не сме да дозволи да такви завладају. У том тренутку он заборавља да је садашња власт, а не опозиција, извршила предају Косова и Метохије као угаоног камена српског идентитета, што је кулминирало прихватањем француско-немачког споразума (у Бриселу и Охриду 2023), те да власт ради на урушавању српског културног идентитета што је националистима веома битан део погледа на свет. Али, пропаганда је толико јака да не дозвољава рационално размишљање. Офанзива се посебно води на друштвеним мрежама и обавезно почиње са: „ова власт заиста није добра, али ови други су…“ – и онда замислите салву неоснованих оптужби. Овде треба поменути да се власт потрудила да стави под контролу добар део патриотских организација и појединаца, разним начинима куповине. Неки преко друштвених мрежа врло перфидно агитују у прилог власти представљајући се као опозиционари и свесно манипулишу патриотским осећањима, уз обавезно ширење теорија завере за додатно збуњивање. Елем, јасно је да постоји део проевропске опозиције (не цела, битно је нагласити) кога не занима Косово и Метохија, али је такође јасно да ти људи нису предали надлежности државе у јужној покрајини, већ садашња власт. Зар је то тако тешко да се схвати, уз обиље доказа? Поред тога, сасвим је јасно да тај део проевропске опозиције никада не би могао да освоји већину гласова на било каквим слободним изборима (нису могли ни 2000. године) јер је српски народ национално и конзервативно оријентисан (преко 80%), те је страх од њих неоснован. Другим речима, ширење страха смишљено ради власт да би опстала. Створен је „унутрашњи непријатељ“ од кога „морамо да се бранимо“. Стари метод свих диктатура.
4. „Промена власти неће довести до духовне обнове“ (усмерено ка религиозним људима, верницима који иду на Литургију) – Посебни спинови се припремају за мали број религиозних људи, мада део њих има потребу за аутоспиновањем због недовољног познавања Цркве и вере. Полази се од тога да су сви исти, а да је битније од промене власти да се православни дух обнови. Потпуно се слажемо да је духовна обнова најбитнија, али нам није јасно како ова власт врши ту обнову да бисмо је због тога одржавали? Ова власт не чини ништа на том пољу, напротив и даље урушава традиционални морал. На другој страни, немогуће је да се духовна обнова изврши брзо, пошто је наш народ дуго био заточен у антирелигиозним оковима. Ако то будемо чекали, начекаћемо се. Уз то, одакле помисао да ће у будућој власти преовладати мисао да нам није потребна духовна обнова? Затим, питање духовне обнове је везано за рад Цркве, која делује независно од политичких странака, а није на видику неки нови прогон или ометање њеног рада. И на крају, сама промена власти биће део духовне обнове јер ће завладати, надамо се, поштенији и праведнији начин вођења државе. Поштење и правда су моралне категорије и у складу су са учењем Цркве. То је, наравно, идеал коме треба тежити, али се не треба разочарати ако не буде потпуно достигнуто очекивано јер је борба за поштено и праведно друштво цивилизацијска константа. Једно је сигурно: ако нас немогућност брзе духовне обнове спречава да променимо власт, онда ће ова власт још дуго опстати. А то она и жели да постигне.

А о чему се у ствари ради?

Дакле, јасно је да није у питању ништа од наведеног. Све је спин да би се одржала ова гарнитура која нема идеологију, којој су једино битни новац и моћ, која је од политике направила занимање којим се баве необразовани и нестручни, често и људи из криминалног миљеа, која је потпуно утонула у корупцију од које се, ево, и умире док се чека обичан воз. У сврху свог опстанка ова владајућа гарнитура је „затворила“ политички живот, уситнила и медијском сатанизацијом толико ослабила опозицију да више не постоји озбиљна странка која би могла самостално да им се супротстави. То се радило годинама деловањем убачених елемената у политичке странке и испирањем мозга преко опскурних телевизија.

У овој земљи не постоји ни политика ни демократија. У овој земљи можете да имате најбољи програм, али шта вреди када не можете да га представите преко релевантних медија. У овој земљи је само на папиру дозвољено слободно политичко организовање док се у пракси притисцима по разним основама то спречава. И зато је примарни циљ свих слободномислећих људи да се прво успостави систем, а то пре свега значи ослобођење медија и одржавање поштених избора. Сви заједно морамо да се изборимо за то. То је техничка сарадња и нема везе са идеолошким разликама. После тога можемо да се разделимо по идејним особеностима. После тога, једва чекамо да као Дверјани, на слободним медијима, полемишемо са либералним теоретичарима о путу којим Србија треба да иде, уверени да ћемо у свакој полемици бити доминантни јер заступамо истинску конзервативну политичку мисао изниклу на српској традицији и култури, утемељену на вековном искуству живота нашег народа.