Представници пет највећих синдикалних централа, који већ деценију нису прошли проверу репрезентативности, наводно су се усагласили око два нова закона – о раду и о штрајку. Али, не могу да се договоре само око једне, за њих кључне ствари: процента који одређује ко је уопште репрезентативан.
Четири од пет синдиката траже да се праг репрезентативности спусти са садашњих 10% на 5%, свесни да данас једва окупљају и толико. Њихова борба је, наводно, у име већих права радника, али је истина потпуно другачија – да они желе да обезбеде опстанак када дође време за промену власти. Ту је суштина њихове синдикалне борбе запела.
Истина је једноставна: ти синдикати више не представљају раднике, већ сами себе. Зато је време да се постојећи синдикати расформирају и да се формирају нови, стварно репрезентативни синдикати – један за сваку браншу, укључујући и просвету. Синдикати на чијем би челу били угледни, поштени и стручно признати људи, који неће продати своје колеге за 12% на плату или за неку привилегију и повластицу. Само такав синдикат може да брани част радника и да се зове истински репрезентативним.
Све друго је фарса.
Гордана Маринковић Савовић
члан Председништва Двери
© 2022. Српски покрет Двери