Биљана Пауновић: Професија која опстаје зато што се воли – на Дан просветних радника

    Без образовања нема ни државе, без знања нема ни благостања! Да ли су тога свесни они који доносе одлуке у систему образовања и који су обезвредили све оно што чини стожер ове земље?! Ако је просветни радник демотивисан, деградиран и понижен, сви су на губитку.

Захтеви наставника у штрајку, сведени су на три кључна: повећање зарада, мањи број ученика у одељењу и да се прописи који се односе на образовање не доносе без социјалног дијалога. Сви ови разлози су крајње разумни уз чињеницу да је плата просветног радника за 10.000 мања од просечне плате у Србији. Доносиоци оваквих скандалозних одлука су занемарили улогу и значај наставника који је и сам родитељ и који мора да плати комуналије, храни породицу, школује децу. Може ли се напунити потрошачка корпа са овом платом, а сви треба да преживимо?

Иза нас је двадесет година неуспешних реформи школства. Још није истражена успешност претходне, уследила је следећа. У сваку од њих смо улазили потпуно неприпремљени, а излазили слуђени.

На недавно спроведеном ПИСА тестирању, Србија се нашла на незавидном 45. месту и тако свима показала да су наши петнаестогодишњаци функционално неписмени.

Не можемо и не смемо да замеримо ученицима што нису мотивисани за савладавање наставног програма, кад се у овом друштву до дипломе може доћи на волшебан начин, а најчешће новцем (кога онда брига за знање?)

Пре него што нас не размишљајући, осудите, размислите на шта је спреман сваки просветни радник: на несебично давање себе, на нове изазове, на то да буде педагог, лекар и родитељ (у вашем одсуству), јер са децом проводи највећи део дана, на то да буде занимљив и одржи пажњу деце, а на крају и провери колико су усвојили нове садржаје.

Ова професија опстаје зато што се воли, зато што је производ неизмерне љубави и свесрдног давања, јер да није тако, давно би се угасила.