Српски Покрет Двери - Лого

Драгана Милићевић: Слава је важан део српског националног идентитета

Сви напори који се улажу да се заустави даље демографско изумирање народа, узалудни су ако се не сачува духовна снага и духовна јединственост тог народа. На то директно утиче очување традиције од које је слава једна од најважнијих. Она нас повезује са нашим прецима који су своје животе уткали у темеље наше земље и у њено очување. Али и са будућим поколењима којима морамо предати ништа мање јаку и национално очувану Србију.

    Кроз време, као народ, претрпели смо многе трансформације у обичајима и начину живота, али је слава остала непрекинута традиција код Срба до дана данашњег. Зато морамо престати са праксом робовања туђим културама, заборављајући на своју. Слава се славила и у време беде и немаштине, под Турцима, у ратничком рову, али и у богатству и у изобиљу. Какве год да су биле друштвене околности Срби се никада нису одрицали славе. Она је представљала њихов идентитет, веру и везу са Богом.

У налету помодарства млади, а све чешће и млади родитељи, подлежу медијској пропаганди и прихватају наметнут култ, те 31. октобра прослављају ,,Ноћ вештица.” Прихватање ове забаве која се практикује у ноћи 31. октобра, претеча је многих лоших ствари које се сада дешавају на нашим просторима у виду којекаквих парада, којима се на најдрскији начин вређају национална и верска осећања већинског дела народа и то баш преко накарадних костима које користе учесници тих парада. Циљ се лагано постиже, све што је ненормално прихвата се као нормално, али и удаљавају се млади од хришћанства и православља. Да се ради о паганском обичају говори и чињеница да га не признаје ни католичка црква. Српски народ у свом духовном и културном наслеђу има лек против ових савремених ,,болести “, а то је слава. Управо данас, 31. октобра је Св. Лука. Светитељ и апостол који је био лекар и у томе лежи симболика која нас упућује који је наш пут духовне и моралне обнове као и излечења од помодарства. Св. Лука је био пријатељ апостола Павла и први је иконописац хришћанских светитеља. По предању верује се да је он први насликао иконе Исуса Христа, Богородицу, апостола Петра и Павла. Страдао је од идолопоклоника, у 84. години живота. Иста судбина очекује и нас ако наставимо да прихватамо паганске обичаје. Српска православна црква на тај дан обележава спомен на још једног српског светитеља, Св. Петра Цетињског, у световном животу познатог као Петар Петровић Његош. Дакле, има српски народ шта да слави 31. октобра – светитеље који су оставили дубок траг у креирању нашег националног бића. Светитељи који су пострадали за хришћанство, православље и помесну цркву не могу бити заборављени, јер одричући се њих одричемо се своје духовне културе која је основна храна нашег духовног постојања. Они нас уче миру, слози и љубави. Зашто је онда и коме у инересу да се наша деца облаче у демонске костиме? Тачно је да нам је све од Бога дато, али је тачно да нам није све на корист. Као што је тачно да се не може пити и чаша Господња и чаша демонска. А ако то на време разумемо и научимо нашу децу да славе славу и пију из чаше Господње, као и да запамтимо да и у време највеће безбожничке и антиверске пропаганде наш народ није престао да слави славу, чувајући православље и традицију, слободно можемо рећи да не треба да бринемо ни за демографско као ни за духовно изумирање нашег народа.

Драгана Милићевић

Председник Женске снаге Двери и члан председништва Двери

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: