Коментар Патријарха српског Порфирија у којем је поменуо Повереника за заштиту равноправности Бранкицу Јанковић, учинио је да се одређене жене из политичког и јавног живота Србије, такође осете прозваним. Након тога, уследиле су њихове, никад бурније, реакције из наводне намере да заштите жене у Србији, над којима се никад више у последњих неколико година, врши насиље, углавном са смртним исходом. Таквим оптужбама на рачун Патријарха Порфирија, оне су (као и поједине политичке странке, гле случајности, проЕУ и проНАТО настројених) Њега, као и православну веру и Цркву, оптужиле за подршку насиљу над женама Србије.
Оно шта је Патријарх критиковао је управо насиље над женама, које је у Србију дошло из глобалистичких центара (земаљске) моћи, које под велом заштите женских права управо ударају на природу жене, која је самим постојањем равноправна са мушким родом, иако није иста.
То је највећи проблем, они би да буде иста, да нема разлике између полова, да се избришу различитости које доводе до склапања бракова, рађања деце, против чега се иначе свим средствима боре, не би ли се разбила управо личност, а самим тим породица, цео свет. Један од начина је управо убеђивање жена да су дискриминисане, па отуд изопачени новоговор.
Поставља се питање шта је иједна од тих Повереница, заштитница жена, партија које су се обрушиле на Патријарха, до сада учиниле да се заустави страдање жена у Србији, обзиром да оно и даље непрестано траје!?
А ових дана су, испред масовних народних протеста изазваних незапамћеним масакрима, стали управо они који тренутно најстрашнијим речима мржње нападају наследника Трона Светог Саве, оснивача српске државе и, иако су већ једном вољом народа склоњени са чела Србије, поново на исто претендују.
Ко је већи послушник глобализма, да ли садашња или претходна власт, мртва је трка, али у оба случаја, као што и сами видимо, погубна је за Србију и српски народ би морао да заустави тај (ауто)деструктивни зачарани круг, ако мисли да живи.
Као ћерка жене која је пре 23 године страдала од мушке руке, сведок сам да нас тада нису заштитиле ни „боркиње“ за женска права, ни следбеници ЕУ вредности, већ СПЦ, која једина истински брине о очувању мушке и женске природе, душе, тела и самог живота.
Маша Вујановић
Члан Женске снаге Двери Београд
© 2022. Српски покрет Двери