Искрено се надам да ће, после суботе и противно одлуци Управног суда одржане шетње у оквиру Европрајда, грађани најзад схватити да се овде не ради ни о каквој борби за људска права, бољем положају у друштву ЛГБТ особа, борби против дискриминације или за показивање њихове „љубави“.
Једино што смо могли да видимо јесте скрнављење онога што нам је највредније у животу, а то је породица. Извргавали су руглу наше светиње, нашу веру, цркву и нашу традицију. Желе да нам наметну своју идеологију као нешто што је природно и потпуно нормално и да се увуку у сваку пору друштва и институција, уз помоћ власти.
Годинама уназад смо говорили о томе како ће доћи дан када ће почети да своју идеологију промовишу деци и омладини и тај дан је дошао. Налазе се у уџбеницима за основну школу, промоција ЛГБТ идеологије се води директно кроз основно образовање малолетних лица и деце. Да ли је то нешто чиме треба да се поносимо? Да ли ћете бити поносни када се сутра ваше дете врати из школе и каже да има осећај да је „рођено у погрешном телу“ – како је наведено у једном од уџбеника? Или можда када вам буду рекли да су родно неутрални, односно да могу бити и мушко и женско?
Молим вас, мислите о овоме на време, пробудите се, отворите очи и мислите на будућност ваше деце. Будимо оно што јесмо и боримо се за наше породичне, истинске и праве вредности. Ово није питање политичког опредељења, ово није питање око ког смемо да се делимо, већ треба и морамо бити јединствени.
Наша борба је тек почела!
Милица Мишковић
Члан Савета омладине Двери
© 2022. Српски покрет Двери