Милићевић: Народ без цркве пропада, јер губи смисао постојања

    Породица без подршке целокупног друштва и државе нема снагу да се сама носи са проблемима и да се избори са искушењима савременог доба. У таквој поставци ствари, све што се супротставља новој нормалности која подразумева одрицање од вере, промоцију хомосексуализма деци и све што се коси са традиционалним вредностима једног народа, изложено је презиру.

Црква као институција која се супротставља тим ненормалним вредностима које постају прихватљив образац понашања, која младе усмерава ка моралним и духовним вредностима, која их учи култури понашања и бризи о ближњем, ни овога пута није поштеђена бесрамних напада. Људи који нису у стању да цене и да схвате шта је за њих и њихову породицу добро, своју фрустрацију и незадовољство усмеравају ка цркви. Углавном је нападају због бунта против правила, јер је много лакше и лагодније живети када је све дозвољено и нема одговорности. Кад год се појави неко ко је бољи, добар, квлитетан као човек, али и као духовни вођа попут нашег Патријарха, који се по врлинама издваја у друштву лоших, одмах је мета напада. Истог момента се демонизује његова личност не би ли се народ одвојио од цркве. И такве праксе нису поштеђени ни остали црквени великодостојници. Зато су житије Светих отаца препуне страдања и то је традиција. Црквени клир је рукоположен да брине о нашем спасењу и закону Божијем, али и наша је обавeза да поштујемо црквена предања и живимо по Божијем закону. Народ без цркве пропада, јер губи смисао свог постојања. Тај смисао је данас посебно неопходан младим људима да би се спасли порока и развратног живота који им се нуди на сваком кораку. Умотано у светлуцаву и примамљиву фолију савремености и припадању светским трендовима лако заводе младог човека и одвајају га од цркве и породице стварајући од њега саможивог појединца.

Литије које су се одржале и које су окупиле више од тридесет хиљада претежно младих људи сведочи да белосветска агенда ипак није успела да затрује нашу младост и да долази време када ће се славити породица и култура живљења. Литија заказана за 28. август, на Велику Госпојину, ће потврдити нераскидиву везу између цркве и народа који се бори не само против наметања идеологије хомосексуализма, већ и за традиционалне породичне вредности, културу рађања и спречавање даљег уништавања Србије и свега што је српско. Христос, његова црква, светитељи, епископи, наш Патријарх српски господин Порфирије и сав црквени клир чувају духовни, културни и историјски компас који води у вечни живот, а не у нестанак. Критичари се наивно брину зашто се Патријарх не оглашава као да не знају који је став цркве по питању одржавања параде срама, заборављајући народну изреку која каже: „Ко мудро ћути, паметно збори.“ Зато буди човек љубави и доброте, због кога вреди живети, јер такви људи су светлост свету.