Небојша Станковић: „Зато сложно ускликнимо, Косово је душа Србије“

      Али пре свега желим да истакнем да је појава вокалне солисткиње Катарине Божић пред стројем младих официра и кадета, поред емоција због нестварног гласа и анђеоског појења, код мене изазвала асоцијацију на познату паролу „Да он брани, а она да рађа“. Штета што је тај доживљај покварен причом о измењеном тексту песме. Не улазим у то да ли је и ко наредио да се отпева рефрен у коме нема „…Косово је душа Србије“. Дефинитивно сматрам да то није требало да се уради без обзира на повод и разлоге.

Такође сматрам излишном полемиком да ли је датум намерно померен да промоција буде у дан када је најављено одржавање шетње припадника и поборника ЛГБТ идеологије. Истог дана је најављена, а потом и забрањена литија. Одржана је и промотивна вожња болида формуле 1. Шлаг на торту су били „сукоби ратоборних“ противника Европрајда са полицијом. Ми који смо учествовали на претходним литијама са разлогом се питамо ко су они, ко их је нахушкао на полицију и зашто и коме је то требало? Или је то већ виђена режија са ранијих оправданих народних протеста… Не могу да верујем да је све то неко намерно стрпао истог дана у кругу од једва три километра. А можда се и варам.

Но вратимо се промоцији младих официра. Зашто нема никаквих ни питања, а ни званичних објашњења о неприсуствовању Патријарха српског г. Порфирија или барем неког од епископа СПЦ? На централној бини у првом реду били су великодостојници католичке цркве и исламске заједнице у Београду.

Није била ни премијерка, односно мандатарка нове Владе. Што и није неки велики пропуст. Имала је она важнију манифестацију, била је тамо где јој је и место. Правили су јој друштво и поједини амбасадори. Но мало је упитан избор присутних „техничких“ министара, на пример Александра Вулина и Ненада Поповића!? Нејасно је присуство и др Дарије Кисић Тепавчевић, сем ако то није зато што су под њен ресор потпадала и борачка питања. Зато и не чуди што се ту нашао и Милош Јовановић, председник опозиционе Нове ДСС, као председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Некако сиромашно је све то изгледало. Пре свега мали број присутних гостију, односно родитеља, родбине и пријатеља кадета и новопроизведених официра. Зар оваква манифестација није могла да привуче већи број заинтересованих грађана престонице? Додуше веома касно и штуро је јавност обавештена о овом догађају. Или је нешто друго било у питању. Можда нису имали приступ, или су једноставно избегли да се нађу у центру града због свега што се очекивало тог дана. Но у овоме ме демантује наредни догађај – промотивна вожња болида формуле 1.

Ипак, гледајући директан пренос промоције официра не могу да се отргнем утиску да је број присутних грађана био ограничен и то вероватно из безбедносних разлога. Мислим на безбедност председника Вучића. И други државници имају лично обезбеђење, што је нормално. Али они се максимално труде да буду неприметни. Међутим у суботу смо били сведоци сасвим другачијег рада председниковог обезбеђења.

Поред вокалних солиста Катарине Божић и Душана Свилара, могли смо видети наступе глумца Владимира Јоцовића и хора и оркестра ансамбла „Станислав Бинички“. Некако су они дошли у први план, тако да је цео догађај попримио више музичко сценски од војничког карактера.

За то је донекле заслужан и војни врх, или је пак министар одбране Небојша Стефановић хтео да се подсети својих политичких почетака. Наиме, он се метеорски пробио у страначким хијерархијама радикала и касније напредњака управо захваљујући музичко-сценским перформансима.

Но, као војнику, највише су ми засметали војнички пропусти. Команданту свечаности може и да се опрости што је пожурио са командом „Мирно!“ пре но што је строј одговорио председнику са „Здраво!“. Али неопростиво је да је одмах након тога командовао „Поздрав на десно!“ а заставни вод је дошао са леве стране!?

Но, ипак сматрам да је отказивање налета авиона несхватљиво. Можда могу да прихватим да временски услови нису били идеални. Мада гледајући ТВ пренос нисам стекао утисак да су били изузетно лоши. Поставља се питање зашто метеоролошке службе нису благовремено предвиделе такав развој временских прилика? Нисмо морали да се брукамо пред страним војним изасланицима и отказујемо налете у току саме свечаности.

Ипак морам да се питам, каква нам је борбена авијација и какви временски услови требају да буду када нас нападне агресор, да би наши авиони могли да узлете?