Прековић: Мржња према свему што је српско, а не борба за лепши изглед фасада
Поводом кречења натписа „Кад се војска на Косово врати“ и мурала посвећеног Милошу Обилићу
Велика бука се претходних дана дигла због кречења натписа „Кад се војска на Косово врати“ и мурала посвећеног Милошу Обилићу у Београду. Тај чин су извели представници невладиних организација (НВО) за које се итекако добро зна одакле се финансирају и да се под плаштом лажне борбе за људска права обрачунавају са било чим што иоле подсећа на Србију и српство. Наравно, због тога се ни њима нити било коме сме претити смрћу, батинама нити изражавати било који други вид репресије.
Међутим, општи је утисак да представнци оваквих НВО раде све како би изазвали те претње од стране појединаца и да нема тих претњи, они не би имали смисао свог постојања, односно не би могли да црпе новац из Сорошевих и других фондација под изговором да се боре управо против претњи које сами изазивају. Најбољи пример за то је управо кречење наведеног натписа и мурала. Чак су за те потребе ангажовали и избеглицу из Украјине, како би појачали ефекат.
Коме су натпис и мурал сметали и због чега? Поготово мурал посвећен Милошу Обилићу и мапа Косова и Метохије у бојама заставе Србије? Њихов изговор је да мурали руже зидове и фасаде. У реду, ако је тако, хоће ли прекречити на хиљаде мурала, колико их има у Београду? Наравно да неће. Повод је сасвим друге природе, а то је „гурање прста у око“ грађанима Србије, од којих преко 80% њих је против признања лажне државе Косово, као и истицање мржње према свему што је српско. А крајњи циљ, не само њих као пуких извршилаца већ оних који их плаћају, је да покушају да изазову сукобе и поделе међу грађанима Србије и да праве атмосферу нетрпељивости у друштву.
Дакле, суштина је једноставна. Овакве опскурне организације до крајњих граница компромитују сјајне идеје, попут борбе за слободу и људска права које би сваки човек подржао. Стога, треба јасно назначити да је њихова наводна борба за те идеје лажна, а да се иза свега крије сигурно не мала количина новца коју неће добити индокринирани активисти, већ они који воде те организације. То не значи, понављам, да било ко има право да прети другоме.
Миодраг Прековић
Директор Информативне службе Двери
*Извор насловне фотографије: Друштвене мреже