Сања Вујановић: Контрамитинг СНС-а као огледало политичког цинизма и друштвене неправде
У контексту савремених ауторитарних и недемократских режима, политички митинзи у организацији Александра Вучића и његовог СНС-а престају да буду простор артикулације народне воље, а постају сценографија за репродукцију привидне подршке. Контрамитинг организован од стране Српске напредне странке 12. априла 2025. године представља управо такав пример, симулацију легитимитета у условима све израженијег народног незадовољства. Уместо показатеља стабилности власти, тај догађај открио је дубоку политичку и социјалну кризу.
Формално оправдање скупа било је да се пружи подршка државном јединству, стабилности и председнику. У стварности, митинг је представљао одговор на све масовније студентске и општенародне протесте, покушај гушења критичког јавног гласа и демонстрацију силе у тренутку када је та сила већ почела да губи тло под ногама. Контрамитинг је био осмишљен као симболичка надмоћ режима, али се уместо тога претворио у симбол његове институционалне празнине.
Уместо слободне и спонтане мобилизације грађана, сведочили смо обрасцу који карактерише све ауторитарне режиме – организовани доласци запослених у јавном сектору, административно надгледање присуства, претње губитком посла, као и логистичка операција која више подсећа на војну мобилизацију него на демократско окупљање. Политички скуп у коме је учешће последица страха, а не уверења, не представља вољу народа, већ инструментализовану тишину.
Најдраматичнији аспект овог догађаја јесте финансијска конструкција. Према доступним проценама, трошкови митинга износили су најмање 10 милиона евра. У друштву са озбиљним социјалним дисбалансима, то је више од техничког питања буџетирања, то је етички слом. Тај новац могао је бити усмерен према јавним здравственим установама, школама, социјалним програмима и инфраструктури, а уместо тога уложен је у тродневну политичку илузију.
Иако су провладини медији преносили вест о наводних 145.000 учесника, независне процене, као и снимци са терена, показали су да је број знатно мањи, негде око 50.000. Тај дисбаланс између званичног и стварног не само да подрива поверење у институције, већ и потврђује да Александар Вучић све више комуницира са публиком коју је сам измислио. Јавна реакција, посебно на друштвеним мрежама, открива да грађани нису само равнодушни, већ дубоко иритирани оваквом злоупотребом јавних ресурса и хипокризијом власти.
Контрамитинг Александра Вучића 12. априла није произвео ефекат снаге, већ је на симболичком плану показао да режим не влада кроз подршку, већ кроз присилу, па чак ни кроз њу. Покушај да се контролише наратив завршио се тиме да је још једном откривен јаз између народа и власти. Уместо да буде чин политичке супериорности, контрамитинг је постао огледало страха, институционалне слабости и губитка контакта са стварношћу.
Историјски гледано, режими не падају када им снага понестане, већ када престану да буду уверљиви. А управо је то оно што је контрамитинг 12. априла показао. Више му не верују ни они који су добровољно дошли на исти.
Сања Вујановић
Члан Председништва Двери
