Српски Покрет Двери - Лого

Владимир Димитријевић: Зашто ћу гласати за Национално окупљање?

Никада нисам позивао било кога да гласа за Двери и њихове коалиционе партнере. Увек сам, у свакој кампањи, говорио зашто ја гласам. Тако је и сада. Имам за кога да гласам, и имам образложење зашто то чиним. 

   Читавим својим националним и политичким бићем стојим иза основних теза Националног окупљања Двери и Заветника.

Понављам:

Одбацивање француско-немачког ултиматума! Европа отаџбина – ДА, Бриселска ЕУ – НЕ! НЕ санкцијама Русији нити било коме другом! НЕ у НАТО! Кандидатура за БРИКС! Српске интеграције: Срби – сви и свуда! Економски и еколошки патриотизам! Суверена просветна, културна и медијска политика идентитета! 

Идеје за које се залажу најпопуларније странке садашње Европе у потпуности су сагласне са идејама Националног окупљања.

Тако су се, свих ових година, следбеници Матеа Салвинија залагали за природну породицу и против пропаганде абортуса; новац и бесплатни вртић за породице са двоје и више деце; репатријацију илегалних миграната, то јест њихово враћање у иностранство; губљење боравишне и радне дозволе за оне странце који почине тежа кривична дела: разбојништво, силовање, покушај убиства, убиство.

Алтернатива за Немачку залаже се за природну породицу, са традиционалним улогама оца, мајке —јер је породица основна ћелија друштва; против је пропаганде абортуса, а за подстицање вишедетних породица уз паролу „Више деце, а мање миграција”; за напуштање евра, повратак суверенитета на национални ниво и напуштање ЕУ уколико се не омогући напред наведено; свођење Уније на Европску економску заједницу; обавезно служење војног рока за све мушкарце од напуњених 18 година живота; затварање страних база, тј. да у Немачкој постоји само немачка војска; повратак контроле граница – федерална полиција и војска да чувају границе; заустављање неконтролисаних миграција; спречавање разарања традиционалног верског идентитета Немачке, то јест наметања радикалног исламизма; против су тоталитарне „зелене агенде“.

Национални фронт у Француској се залаже за: реиндустријализацију; школовање и запошљавање медицинског особља у руралним срединама у којима га нема довољно;задржавање постојећих јавних служби и повратак у зоне у којима оне више не фукционишу (приватизоване, попут водовода) у руралним зонама; пирење‘зеленог’ туризма; јачање речног саобраћаја; повратак јавног транспорта у зонама у којима је остао само приватни (мисли се на железнице и регионалне саобраћајне линије које су приватизоване а затим угашене или драстично умањене); строжију казнену политику према криминалу и насиљу.

У области културе они су за подршку оснивању удружења грађана која негују француску културу; јачање мреже библиотека, снажнију подршку франкофонији и додељивању награда писцима који стварају на француском; материјалну помоћ француској филмској продукцији; повратак значаја језику и Академији наука као телу које је компетентно у тој материји, при чему се треба супротставити прихватању енглеског као главног језика у међународним форумима; за заштиту слободе на интернету.

Национални фронт тражи да се створи родитељски фонд из кога ће држава плаћати родитељски доходак онима који уместо да раде изаберу да подижу децу. Родитељи имају права и обавезе, у случају занемаривања детета, обуставља се додељивање новца и тражи се повраћај онога што је исплаћено (као када неки корисници државне помоћи терају децу да просе или краду); повластице за родитеље хендикепиране деце. Основна тврдња је: породицу чине отац, мајка и деца. У том смислу су против могућности усвајања деце од стане истополних парова. Тражи се и посебна помоћ самохраним родитељима, флексибилно радно време и слично.

У области одбране су тражили независност у одбрани и смањење утицаја НАТО пакта, модернизацију и повећање издвајања за одбрану, увођење националне гарде јачине педесет хиљада људи и жена, јачање војне индустрије.

Залажу се за повратак суверенитета, преимућство француског Устава и права над европским. Сматрају да треба направити стратешки план реиндустријализације, дати финансијске гаранције научног истраживања и развоја, уз раздвајање штедних и инвестиционих банака.

Дакле, сва будућност праве Европе је у рукама оних чије су идеје на линији Националног окупљања у Србији.

Нека вас не лажу они који су тобож „проевропски“ да је Национално окупљање провинцијално и заостало у прошлости!

Национално окупљање је права, будућа, суштински ЕВРОПСКА, А НЕ ЕВРОУНИЈАТСКА ПРИЧА.

Кад смо ми, Срби, у питању, гласам за Национално окупљање и зато што им је на првом месту Косово и Метохија.

Лепа српска имена освештана су нашим историјским трајањем, борбама и подвизима, страдањима и васкрсавањима. Међу њима су она која је Сунце правде обасјало Косовским бојем – и Милош и Милан и Иван, и Страхиња и Богдан, и Дамјан и Стеван, и Војин и Милутин, а блиста Лазар, српска круна златна. Наша су времена, опет и опет, косовска, па се у њима јављају и косовска имена – знамења, која не пристају да се одрекнемо Свете земље Србинове, јер бисмо тиме престали да будемо Срби, а то, пре свега и изнад свега, значи људи Божји и своји.

Ко се неће сетити песме „Цар Лазар и царица Милица“, у којој наша најмудрија владарка, будућа љубостињска монахиња Евгенија, мајка осморо деце ( три сина и пет кћери ), моли свога супружника да јој остави бар једног од девет Југовића, да има „брата од заклетеве“, и он јој даје да бира. Милица зауставља најмлађег, Бошка, стегоношу свих витезова, кога је „крсташ барјак поклопио, побратиме, до коња алата“. И, песма каже, не остаје Бошко, иако воли сестру Милицу. Он зна дужност:

Иди,сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
– „Гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети! 

Ево нам данас, кад један ненародни режим покушава да тргује Косовом и Метохијом, два косовска имена – са нама су, по мери својих снага, једна Милица и један Бошко, који говоре са свима који су Национално окупљање сабрано да брани оно што брани нас, који сведоче како је Косово не само најскупља, него и најдража српска реч, јер је реч коју су, са надом у Бога и завет, вековима изговорали најбољи међу нама, дајући оно највредније што имају да би нас било заувек. 

Помозимо нашим данашњим косовским именима, Милици и Бошку, у непристајању на издају Косова и у борби за оно што нам је најсветије. НАЦИОНАЛНИМ ОКУПЉАЊЕМ ДО СЛОБОДЕ!

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: