Зоран Павловић: Дверјански идеалисти уз студенте

     Занимљиве су реакције опозиционих странака на ову вест. Један део подржава ову одлуку, док неки ћуте. Има оних који подржавају, али се не изјашњавају шта ће они урадити, хоће ли и сами изаћи на изборе. Ретки су они који су, попут Двери, одмах подржали предлог и најавили подршку конкретној листи по цену да не изађу на те изборе.

За Двери сада нема дилеме. Ако се покаже да листа коју предложе студенти има највише изгледа на успех, добиће подршку и помоћ. Ово сада није ни идеолошко ни политичко питање. Ово је сада тренутак када се нација бори за опстанак. Стање у коју су државу довели садашњи властодршци представља врх уништења и то политичког, економског, културног и моралног пре свега. Живимо у заробљеном друштву у коме не постоје основни услови за бављење политиком, у коме су медији бич за опозицију, у коме влада клијентелистички дух, у коме се до позиција долази оданошћу најмоћнијима, у коме се до диплома долази на превару, у коме се полиција плаши режимских батинаша… Да би се нешто променило набоље, потребно је ослобођење друштва. Једини који имају снагу за тако нешто су студенти. И зато имају подршку Двери.

Подршку Двери студенти имају и због истоветног погледа на свет и политичку филозофију. Све за шта се залажу студенти чини основу дверјанског погледа на свет. Због жеље за променом система, а не само власти, окупила се мала група студената на Београдском универзитету 1999. године. Двери су на свој начин и у том студентском, али и касније у НВО периоду и у доба политичког рада тражиле исто оно што студенти траже. Бориле су се против партократије и корупције, а за владавину права и ред у земљи. Истицале су моралне вредности српског народа. Тражиле су промену владајућег духа, схватиле су да је највећи проблем друштва погрешно схватање политике које подразумева лично богаћење и пљачку државе. Двери су дошле до неке границе у свом раду, у условима у којима су деловале даље се није могло, више због објективних околности, мање због сопствених грешака. Али сада је стасала једна нова генерација која, и не знајући, чини баш оно што су Двери хтеле и радиле свих ових 26 година. И зато су Двери сада подршка тој генерацији јер је схватају као природног наследника.

Има гласина у круговима аналитичара да ће студенти „почистити“ опозиционе странке, а можда неке странке осећају бојазан од тога и сада не знају како да се поставе. За Двери је и ту ситуација јасна. Ако студенти успеју да победе и промене систем, то ће значити и победу Двери. А након тога, у слободним условима, Двери могу да се баве разрадом и даљим промовисањем свог хришћанског конзервативног погледа на свет који је потребан српском народу јер је заснован на законима живота које је наш народ вековима стварао. У слободној политичкој утакмици такав Покрет ће имати шансу да се размахне и понуди изворни поглед на свет ових простора.

Двери су у основи идеалистички покрет. Људи идеалистичког кова су нам највише прилазили свих ових година. Тим људима је до појаве Двери политика била мрска али су онда препознали идеализам који наликује оном древном, из историјских читанки. Нажалост, био је мали број оних који су од Двери хтели да створе класичну странку са једином жељом да се негде сместе и стекну материјалну корист. На срећу, такви се више не питају. Време је да идеалисти којих је огромна већина врате Покрет на путеве изворних Двери. Сада је тренутак да се дверјански идеализам искаже у пуном светлу, да се види да нам није битна материјална корист, да нисмо зависни од позиције моћи, да не постојимо због себе већ због добробити и будућности нашег народа. А у будућност сада воде студенти.