Зоран Павловић: Просветни устанак
Најобразованији део народа који покреће развој цивилизације решио је да направи корак напред у својој борби за боље услове живота и рада. Након потписивања неодговарајућег споразума између Владе и четири синдиката пред почетак другог полугодишта, незадовољни наставници су се осетили изданим јер њихови кључни захтеви нису били испуњени.
Чинило се да је власт поново направила мат потез правећи споразум са синдикатима који не раде по вољи чланства. Међутим, кап је прелила чашу. На брзину, наставници су се увезали и први дан другог полугодишта масовно бојкотовали. У једном броју школа и у наредним данима па и недељама потпуно је обустављен рад, у великом броју се ради скраћено. Ни претње отказима, умањењем плате, инспекцијама, тужбама, ни свакодневно медијско сатанизовање и изазивање мржње старијих суграђана према образованим и паметним људима, није могло да спречи да се деси оно што мора. А десило се нешто што није забележено у историји српског школства. Подигнут је ПРОСВЕТНИ УСТАНАК!
А како другачије, када су студенти, бивши ђаци ових наставника покренули лавину побуне због владавине коруптивне хоботнице која и буквално уништава животе? Није могло другачије јер су наши ђаци ударили на трули систем који преваром и манипулацијом обезбеђује огромно богатство изабраним члановима странке, уништавајући будућност садашњих и будућих генерација. Није могло другачије да се размишља у затвореној држави у којој се под присилом гласа. Није било места за двоумљење да ли је потребна побуна против власти која све чини да уништи културу и направи од словесних личности бесловесне поданике. Није било избора јер се сада ради о избору између слободе и ропства.
Другачије није могло јер наставници знају како су им се преци понашали и ко су им узори у образовно-васпитном деловању. Први просветни устаник је био Свети Сава, а затим су следили сви они који су стварали дела непролазне вредности богатећи српску културу. Ту су сви они који су речју и пером чинили да наш народ буде препознат на светској мапи по добру. Они су данас инспиратори просветног устанка њихових наследника. Српска просвета се данас показала достојном.
Није било избора за наставнике јер су студенти њихови ђаци, они су им пренели вредности правде, истине, слободе, знања, одговорности, љубави, достојанства… Немогуће је да се једни буне, а други да ћуте. Једни данас преносе вредности, други ће сутра. А осталим слојевима народа је пример и једних и других путоказ. Сви морају да устану!
Све се дешава убрзано. Оно што је већ победа је нестанак страха код широких народних слојева. Пешачење студената од града до града, ка северу и југу, највеће је оружје у борби против страха. Заробљени народ се освешћује. Студенти изазивају емоције и терају прсте да нешто раде око очију. Жртва те деце показује да смо и даље људи, да можемо да мислимо о добру заједнице без личне користи. Исто показује и жртва наставника, скромних људи који живе од своје плате која је испод просека, а који су ставили на коцку судбине својих породица ако изгубе и то мало што зарађују. Нимало није наивно подићи се против бескрупулозних људи који би губитком позиција изгубили све и морали да се врате у ништавило из кога су дошли. Они ће своје позиције чувати по сваку цену. Зато је устанак наставника херојски чин.
Данас се пише историја. Светла, позитивна, узвишена! Другачија и не може да буде написана јер су наставници и студенти деца Светог Саве и церских јунака. И победиће!
Зоран Павловић
Наставник историје и потпредседник Двери
