Српски Покрет Двери - Лого
Search

Зоран Павловић: Сава је Свети, Срби су Савини!

Иако смо дубоко загазили у 21. век и еру слободног друштва које подразумева и поштовање верских слобода, иако је зло доба титоизма и радикалног атеизма више од три деценије за нама, и данас смо као народ суочени са појавом ускраћивања основних верских права, наметања богоборног и антихришћанског погледа на свет и отвореним нападом на суштинске елементе српске културе и традиције. 

Непосредно пред прославу светог имена највећег Србина који је ходио овим просторима, у малом банатском месту Сечањ директорка основне школе је поносно најавила да неће примити свештеника у школу да обави верски обред. Јавност се са правом узнемирила на овај покушај враћања титоистичко-стаљинистичке праксе забране испољавања верских осећања и сузбијања православља у ограде црквене порте. Више новинских текстова је алармирало узбуну, а мештани малог места су се подигли, њих 150 знаних потписало је петицију и много незнаних подржало, а на дан Св. Саве свештеник је са житељима ушао у школу и помолио се Богу и Светоме Сави за здравље и спасење свих становника, ученика, наставника и директорке школе.

Шта рећи данас после ових уводних напомена о немилом догађају, у сред српске земље? Да ли је нормално да неко забрањује изразито већинском православном становништву да на достојанствен начин прослави оца српске нације, утемељивача српске културе, књижевности, медицине, школства, Цркве? Да ли је могуће да неко заступа наопаке ставове под изговором да је „Србија секуларна држава“ због чега Црква не сме у школе, те да може да се прикаже Сава као битна личност, али одвојена од његовог изворног позива, а то је позив слуге Христовог? Неколико речи морамо рећи о овом феномену.

Свети Сава не може да се схвати без познавања вере и Цркве. Јер Растко није више хтео да буде Растко, принц и владар, већ је тежио неким другим, духовним вредностима. И све што је Сава урадио, урадио је зато што је био на Христовом путу, као монах и архиепископ. Сва његова љубав за српски род и васцели свет произилазила је из Христове љубави и жртве за спасење човечанства. Сава не може да се разуме само као књижевник и просветитељ, ако се не разуме најпре као Светитељ. И зато је покушај давања неспретног изговора да нико није против Саве, већ против уласка свештенства у школу најпогрешнији изговор који је могао да буде смишљен. Јер Сава је најпре био свештеник.

Ударац на Цркву није само утемељен у мржњи према Цркви, већ и према традицији и обичајима. Разумни атеисти би требало да признају и поштују обичаје који вековима опстају и дају снагу и смисао животу. Да, разумни атеисти, али је мало таквих на овим просторима.

Ударац на Цркву тек није утемељен на Уставу јер је у њему јасно назначено да је вероисповедање слободно, а законом је дозвољено да се молитва обавља и у школама. Термин „секуларна држава“ се односи на одвојеност Цркве од државе и обратно, што значи да једна другој не могу да се мешају у надлежности, а не на забрану да се читају молитве. Напротив, то право је гарантовано. Држава је секуларна, али друштво није, поготово не оно у коме 94% становника верује у Бога.

Српски народ је под комунистичком влашћу преживео велики терор који је најпре био усмерен на Цркву као чувара српског имена и националних осећања. У процесу стварања новог човека, ослобођеног од свих старих навика и обичаја и загледаног само у „светлу“ црвену будућност, комунизам је, као изразито антихришћански поглед на свет, имао за циљ и трајно искорењивање религиозности и уништење Цркве. Време када се радило на томе, наравно неуспешно јер је Цркву немогуће уништити, давно је за нама, али је траг злодуха понегде опстао. Последњи случај је јасно избацио на површину све скривене следбенике титоизма и стаљинизма, сада преобучене у демократске и либералне одежде, пуних уста о „правима“, али превасходно оним заснованим на мржњи према традиционалним, конзервативним и хришћанским вредностима. Зато то и није залагање за права, већ тоталитарно наметање уверења мањине већини која размишља потпуно другачије. Завикали су као подршка директорки они малобројни новинари из „круга двојке“, они отворени агенти страних интереса, они заблудели аутошовинисти, заплакали су „због утицаја Цркве“ они што сневају Титову Југославију, они што се ових дана здушно залажу за отписивање Косова и Метохије из карте Србије и из српске свести. То су исти они који су за наметање „сексуалних слобода“, за признање непостојеће кривице српског народа за све и свашта, за продор НАТО утицаја и војске, прво у Русију, а онда и у Србију. Све је то једна агенда, један извор пакости, једно име – легион!

Овај најновији случај је, међутим, показао и нешто изразито позитивно, а то је спремност Срба да се дигну на ноге и устану у одбрану својих вредности. То је свест данашњег Србина да не сме више да се понови зла 1945. година и прогон Цркве и традиције. То је оно што улива наду да ће се тај исти народ подићи и када буде требала да се брани најсветија српска земља Косово и Метохија.

А следбеницима богоборних идеологија, комунистичке и либералне, поручујемо да им ниједан покушај тоталитаризма више неће проћи, да ћемо се достојно одбранити, да је Сава Свети и да су Срби Савини! И једна лична порука – желимо им да доживе преображај попут Савла из Тарса.

Зоран Павловић 

Члан Председништва Двери 

Подели објаву
Facebook
Twitter
WhatsApp
ВКонтакте
Telegram
Email
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: