Зоран Павловић: Све је јасно на политичкој сцени

   Подела на основу политичких и идеолошких вредности на српској политичкој сцени је јасна. И то није подела, како многи мисле, на власт и опозицију. Није, јер власт и део опозиције која се препознаје под именом „прозападна“, састављена углавном од представнике власти пре 2012. године, размишљају врло слично, по неким питањима и исто. Подела на основу вредности се огледа у следећем: власт и прозападна опозиција на једној страни, као два лица исте медаље, а конзервативно-десни блок, како га аналитичари тренутно препознају или патриотска опозиција, налази се на другој страни.

Сви јавни иступи носилаца садашње и бивше власти говоре о наведеном:

• залагање за ЕУ и једних и других;
• пузајуће примицање НАТО пакту актуелне власти и отворено заговарање приближавања, па и учлањења у НАТО од стране прозападног блока;
• прихватање француско-немачког плана о КиМ и једних и других;
• послушнички однос према међународним финансијским институцијама;
• послушнички однос према западној политичкој елити и зависност од воље западних амбасада;
• отворени антируски став прозападне опозиције и све веће приклањање антируској позицији од стране власти;
• отворена подршка антипородичним и антихришћанским вредностима оличеним у ЛГБТ идеологији, која се намеће јавно и тајно од садашње власти, а отворено подржава од прозападне опозиције;
• идејно везивање за неолиберални концепт економије и једних и других;
• пропагирање антикултурних вредности, преко телевизија са националном фреквенцијом (иако се прозападна опозиција данас ограђује од тога, али се суштински исто понашала у своје време);
• урушавање образовног система почело је код бивше власти, настављено под овом…

Низ може да се настави, али је оволико аргумената, видљивих сваком оку које иоле прати политику, довољно за закључак. Из наведеног произилази да је сукоб садашње и бивше власти фингиран и непотребан. Око базичних вредности су сагласни, а разлике се појављују у брзини остварења налога који стално пристижу из западног света и око тривијалног питања за државнике и државничке организације, а најбитнијег питања за странке садашње и бивше власти, а то је подела слатког колача који власт доноси – новац, функције, привилегије…

Има понешто што и једни и други користе, а може да завара неупућене. То је медијска манипулација и поигравање националним осећањима зарад прикривања горе изнетих вредности и представљање у другачијем, српском светлу. То је више својствено владајућој гарнитури, али и прозападна опција има тренутке манипулације националним осећањима. И једни и други су свесни да је преко 80% народа патриотски и национално оријентисано, те да, ако би медијски отворено форсирали вредности које заиста заступају, не би добили ни пола од садашњих гласова. Зато је медијски спин неопходан. Али и поред њихове обазривости да се не одају, онај вредносни систем који носе у себи не може да се сакрије. Он се испољава спорадично, на прозападној опозиционој сцени видљивије, за шта је одличан пример изјава једног од њихових лидера да им је циљ борба против Цркве.

На другој страни политичког спектра је патриотско-конзервативни државотворни блок. Њега упућени зову Трећим путем, управо због разлике у односу и на власт и на прозападну опозицију. Тај Трећи пут је јасно идеолошки трасиран:

• јасна политика очувања државне територије и Косова и Метохије у саставу Србије;
• веома скептичан однос према ЕУ, понајвише због њеног става према КиМ и отвореног подржавања косовске независности већине чланице ЕУ, али и због економских односа који нису постављени у складу са нашим интересима;
• отворени антиНАТО став;
• отворено супротстављање духовном нападу који врше заговорници антипородичних вредности и агресивном форсирању тоталитарне ЛГБТ идеологије;
• јасна подршка руским настојањима да одбрани своје границе и хришћанске вредности;
• залагање за економски патриотизам;
• јасна културна политика очувања националног идентитета, почев од школског система затим преко свих институција културе…

Низ може да се настави, познат је сваком ко се бар мало удубљује у политичке односе и вредности актуелних политичких организација. По свему видљивом и по свим истраживањима, јасно је да преко 80% грађана Србије дели управо ове идејне ставове. Али је јасно да велика већина тих грађана нема где да се упозна са овим идејним ставовима и њиховим заступницима. Прећуткивање и погрешно тумачење ставова конзервативне патриотске опозиције главни је разлог њених слабих изборних резултата.

Ако имамо у виду све наведене разлике између два блока, првог оличеног у садашњој и бившој власти, и другог оличеног у патриотској опозицији, јасно је да предстојећи избори имају јасну идеолошку димензију.

Патриотска опозиција не гаји илузије да у овако затвореном медијском простору може да се наметне својим ставовима, али ће учинити све да своју визију традиционалне и хришћанске Србије што боље представи. Пут ка томе треба да почне укрупњавањем свих патриотских снага, након које треба да уследи сложна акција.