Зоран Павловић: Зашто су Двери уз студенте?
Одговор на постављено питање је једноставан: зато што студенти заступају идеје које су Двери заступале годинама, од оснивања 1999. године.
Оно што студенти захтевају су нормални захтеви који би требало да постоје у сваком уређеном друштву: поштовање закона и правног поретка, поштовање рада институција, стручност, а не страначка подобност и на крају одговорност.
Све то може да се стави у следеће речи: морал у друштву и морал у политици. Пошто свега тога данас нема, из ових захтева произилази само један: ПРОМЕНА СИСТЕМА.
Активизам студената који прати њихове захтеве у овим месецима показује вољу да се на делу, не само на речима, боре за виши друштвени интерес. Блокада рада факултета по цену да изгубе драгоцено време личних живота као и пешачење у удаљене градове што је велики физички напор за неувежбане, показује да су спреми на личну жртву. У току протеста је спонтано ушла у први план родољубива кореографија оличена у српским заставама и традиционалним песмама што сведочи о дубоко укорењеном наслеђу предака у свести студената.
Сви студентски захтеви, спремност на личну жртву и најдубље поштовање традиције су саставни део политичке филозофије Двери.
Двери су настале на универзитету као студентски покрет, са намером да упознају јавност са својим погледима на одређене друштвене проблеме и појаве о којима се није много говорило. Већ тада у првим годинама, између многих тема, појавила се и тема схватања политике. Дверјани су сматрали да политика треба да се води у друштвеном, а не у личном интересу. Касније се програм разгранао, тако да у садашњем који је написан на 238 страница, постоје решења за сва животна питања. Међу њима су и сви они захтеви које садашњи студенти испостављају као најбитније у овој друштвеној кризи насталој након трагедије у Новом Саду. Оно што обједињује све захтеве студената и њихову практичну борбу на улици је ЗАХТЕВ ЗА ПРОМЕНУ СИСТЕМА. Управо то је идеја водиља Двери свих ових 26 година. Навешћемо само неколико примера из богате ризнице идеолошких текстова који сведоче о томе.
Још 2011. године, на самом почетку политичког деловања, Двери су објавиле борбу против страначко-паразитског система, а затим у низу текстова износиле критику странчарења, корупције, неодговорности власти… „Докле ће демократија да означава прљаву игру политиканата, оличену у превари грађана због ситног себичног интереса увећања личног богатства? Докле ће се под фирмом борбе за интересе грађана вршити бескрупулозна пљачка народне имовине? Да ли ће се политичари извлачити само одласком са власти, или ће они који су злоупотребили власт коју им је народ дао стварно бити процесуирани?“ (2012) *1
О погрешном схватању политике и о алтернативи писали смо и 2016: „Двери су постале странка, али нису прихватиле странчарење, као системски грех свих странака који произилази из људских слабости страначких првака и страначког чланства. Данас се подразумева да се неко бави политиком из личних интереса, који се мере новцем или могућношћу да стекну одређену моћ у друштву. Из овога произилазе многе друге аномалије: страначко запошљавање, крађе и проневере, решавање проблема „преко везе“, намештање послова страначким пријатељима… (…) Уместо оваквог духа и начина размишљања, потребно је да се зацари потпуно другачије схватање политике. (…) У сваком човеку који се бави политиком морају да провејавају следеће мисли:
- ја нисам сам, већ живим у заједници;
- није битно шта је заједница учинила за мене, већ шта сам ја учинио за заједницу;
- политика је света и одговорна служба народу и држави;
- политиком се бавим зато што желим да унапредим живот у својој средини;
- политиком се бавим зато што сам заинтересован за добробит будућих генерација;
- политиком се не бавим због новца.“ *2
Да ли је могуће да се води другачија политика запитали смо се и 2017. године. „Да ли је могуће на медијима чути другу страну? Да ли је могућ друштвени консензус да је власт смењива? Да ли је могуће да се неко стварно бори за побољшање живота обичног човека, а не за своје личне интересе? Да ли је могуће да странка не постоји ради себе, већ ради друштвених интереса? Да ли је могуће да се политика схвата као одговорна служба народу и држави, а не као могућност да неко постане велики господар? Да ли је могуће да се влада, а да се не краде? Да ли је могуће да народ живи од свог рада, да се људи запошљавају на основу својих способности, а да не чекају милостињу и запослење од странке? *3
О промени система је највише писао Бошко Обрадовић: „За Српски покрет Двери и за мене лично постоји само једна политичка тема: промена система. Смена власти више није довољна. (…) Бирачи опозиције сада желе једино то: промену комплетног корумпираног система који овде траје већ три деценије“ Нагласио је да је систем огрезао у „негативну селекцију, нестручност, корупцију и владавину купљених диплома и партијских паразита иза којих се крије организована пљачка државне имовине, природних ресурса и народних пара.“ *4 На једном месту је написао: „Не заборавимо: основна подела у Србији није на левицу и десницу, већ на лажну елиту која је за одржање корумпираног политичког система по сваку цену и нас који смо за промену система као једину истинску политичку промену.“ *5
Суштину борбе Двери истицао је и Владимир Димитријевић много пута: „Слободна и правна држава Србија, без Лажног цара Шћепана Малог, биће земља у коју ће се наши млади враћати из туђине, и у којој ће живот бити радост, а не бесмисао.“ *6
У практичном политичком деловању Двери су показале спремност на жртву и одсуство страха. Сав активизам Двери у првом НВО периоду (1999-2011) и делимично у другом политичком периоду (2012-2025) био је волонтерски, са издвајањем личних средстава за ширење мисли и са утрошеним великим временом на организовање разних манифестација. За политички период је карактеристична храброст пре свега лидера Бошка Обрадовића, која се огледала у жестокој критици високих државних функционера због разних облика криминалних радњи, међу којима су најпознатије критике тада врло моћних људи Небојше Стефановића и Дијане Хркаловић, а критика је ишла до највишег представника државе. Све то је најбоље описано у књизи „Криминални кругови“. Сведоци смо да су неки од оних који су били предмет критике завршили на суду. Неки још нису, чекамо. Страх власти од Бошка Обрадовића видели смо у мају 2020. када је против њега, једног човека који штрајкује глађу, организован митинг више хиљада чланова владајуће странке.
Двери су и на перу и на делу биле претходници данашњих студентских протеста. Двери су од почетка сањале о овом тренутку великог националног буђења и бунта, о огромној енергији пре свега младих људи, о стављању у први план захтева за промену система. Двери су увек веровале да ће млади спасити Србију.
У данашњим студентима Двери виде себе, свом душом стоје уз њих и верују у победу.
*1 З. Павловић, септембар 2012.
*2 З. Павловић, јануар 2016.
*3 З. Павловић, август 2017.
*4 Б. Обрадовић, септембар 2020.
*5 Б. Обрадовић, јануар 2021.
*6 Говор на протесту 9. марта 2019.
Зоран Павловић
Потпредседник Двери
Литература о борби Двери за промену система:
Двери српске слободе, Пирот 2019.
Бошко Обрадовић, Где бежите!, Пирот 2019.
Владимир Димитријевић, Са Дверима, за Србију!, Пирот 2020.
Бошко Обрадовић, Криминални кругови, Београд 2020.
Бошко Обрадовић, Промена система, Пирот 2021.
Бошко Обрадовић, Промена изборног система Србије, Пирот 2022.
Зоран Павловић, Политика је служба народу, Пирот 2024.
25 година Двери. На бранику Отаџбине, приредио Бошко Обрадовић, Пирот-Београд 2024.
