Аутопут „Милош Велики“ је добро дошао Београђанима и Чачанима, корист ће имати и сви јужније према Новом Пазару и Црној Гори, само ће мештани села дуж аутопута бити колатерална штета.
Тачно је да је држава мештанима исплатила договорено обештећење за парцеле, објекте, бунаре и остало куда су прошле траке ауто-пута. И на то се не жале, мада су се и за праведну цену мушки борили. Али шта је са обавезама које су Коридори, као инвеститор и азербејџанска фирма као извођач преузели приликом уговарања и експропријације, а нису испунили?
„Аутопут је добро дошао Београђанима, сада могу брже својим кућама. Брже ће се стизати до мора, на Златибор и обратно у главни град. Чачани ће на кафу у Београд. Корист ће имати Пазарци и комшије у Црној Гори, само ће наше село, као и сва дуж аутопута бити колатерална штета“ – каже Небојша Грујић поверник Двери за Врнчане.
Пензионер М.Г. је морао да прода целокупно своје домаћинство. Десна трака аутопута му је прешла буквално преко куће, није имао избора. Имао је бунар и све помоћне објекта. Од пара које је добио надао се да ће моћи да колико толико формирати ново домаћинство. Сестра му је дала плац поред продавнице. Направио је приземну кућу од педесетак метара квадратних. Морао је и дозволу и све остало да прибави од општине. Прикључили су га и на градски водовод, крак од Горњих Бањана преко Такова. Направио је и шталу и помоћни зграду, све лепо и ново као у бајци.
Нису хтели да му ураде приступ новом локалном путу за Љиг, а свега има два метра до њега. Рекли су му у Јавном предузећу за изградњу општине да може да користи крак старог пута који обилазно води до његове нове куће у дужини од неких 150 метара. Пита сатарина шта ћу када напада снег, зар да чисти 150 метара када има свега два метара до пута? И капију до новог пута је направио. Ако је он њима дао дедовину и вековно огњиште ваљда они могу њему тих два метра да ураде, шта их кошта… На жалост ту није био крај његовим мукама.
Имање му је остало са оне друге, леве стране аутопута. Има, шуму поред пута за Бољковце. Али не може у њу, ни пешице а камо ли трактором. Целом дужином његове парцеле је кривина и постављен је браник који је затворио све пролазе у шуму. Рекли су му у општини да исече браник и направи пролаз!?
Извођачи радова су користили парцеле поред аутопута за своје машине, камионе и одлагање материјала. То је било очекивано и нормално. Проблем је настао када су отишли. Једноставно су за собом оставили крш. То више није било пољопривредно земљиште. Направили су канале и сливнике за отпадне воде поред аутопута, а те парцеле нису откупили. Нема начина да се оно врати у првобитно стање, до већине парцела нема ни приступних путева. Посебан проблем представљају парцеле које се налазе са друге стране ауто-пута и до којих треба прећи километре. Мештани се већ десет година суде са државом и траже своја права. Али Коридора више нема, Азербејџанци су отишли, а општинари сматрају да то није њихова обавеза.
Један од виђенијих мештана и домаћина М.В., остао је без два и по хектара обрадиве земље. Иста се налази са друге стране ауто пута. Међутим већи је проблем што он не може до тих парцела да дође јер нема прилазних путева. А њиве поред самог ауто пута су уништене приликом извођења радова.
Питамо Општинску управу:
ОО Двери Горњи Милановац
Медијски тим
*Извор фотографије: ГМ инфо
© 2022. Српски покрет Двери