Српски Покрет Двери - Лого

Двери Крагујевац: Спасити Фабрику оружја даљег пропадања

Изливањем првих топова у крагујевачкој Тополивници 1853. године направљен је велики индустријски заокрет у тадашњој Краљевини Србији. У току наредне године при Тополивници су основане Занатлијска школа и пиротехника, а формирана је и Болесничка каса, претеча социјалног осигурања у Србији. 

    Прва електрична сијалица засијала је 1884. године у новој згради чаурнице, онда када ни на Краљевом двору такво осветљење није постојало, а у Европи се о томе говорило као о светском чуду први пут приказаном у Паризу две године раније. Електрични мотор у радионицама крагујевачке фабрике је уведен 1890., а због ефикаснијег снабдевања 1892. је пуштена железничка линија. Године 1890. је покренута производња ручних бомби система Крагујевац, а прва авионска бомба је призведена 1913. На светском сајму привреде 1907. године у Лондону, фабрика је освојила сребрну медаљу. Не смемо заборавити да је пушку ове фабрике носио и краљ Петар када се 1914. прикључио војницима у рову на положајима изнад Колубаре. Заводску пушку носио је и председник Владе Никола Пашић.

Општи значај крагујевачке Фабрике оружја немогуће је сагледати одвојено од Војнозанатлијске школе чије је оснивање један од најбитнијих момената у историји ове фабрике јер је од самог почетка ова установа успевала да обезбеди довољан број високостручних кадрова за израду наоружања и војне опреме. Више од једног века ће свршени питомци ове крагујевачке стручне школе играти улогу у политичком и привредном животу наше земље.

Поставља се питање где је фабрика оружја данас. Након 170 година, нестручним вођењем, поготово у последњих шест година, фабрика се налази на рубу пропасти. Фабриком управља Надзорни одбор без јасно дефинисаног правца, без мера ефикасног пословања, смањења трошкова, одговорног и савесног управљања новцем и побољшања тешких услова рада запослених. После шест година таквог управљања имамо урушену фабрику и невероватну чињеницу да је пропуштена вишегодишња прилика да се фабрика консолидује јер је већ годинама повољна тржишна позиционираност, никада већа тражња за производима, никада повољнији курс долара и донедавно изузетно повољне цене ресурса за производњу.

Таква прилика је пропуштена па данас у многим деловима фабрике нема довољно упослености, ниска остварења производње прате велики трошкови прековременог рада, док су услови рада у многим процесима са становишта безбедности неодрживи и опасни по здравље радника. Опрема је застарела, производња се одвија са огромним напорима, нема расположивих ресурса, у многим деловима се ради без икаквог грејања, док су инвестиције минимизиране.

Фабрика је 95% извозно оријентисана и производно препознатљива на светском тржишту. Током бомбардовања 1999. је претрпела тешка разарања чије се последице осећају и данас јер није било нових инвестиција нити изградње нових капацитета. Уз непоседовање своје енергане и потпуне зависности од „Енергетике“, настали су дугови који датирају из 2001. године. Не треба изоставити чињеницу да се више не школује кадар који би подмладио, унапредио и модернизовао сам процес производње.

Услед свих ових побројаних чињеница не смемо стајати по страни и посматрати пропадање фабрике која носи наслеђе Војнотехничког завода који је увек био један од стубова одбране наше земље и као такав је уграђен у саме темеље наше државности. Треба стати испред судбине 2.500 радника ове фабрике, системски решити постојеће проблеме, ревитализовати производњу и производне услове и на чело фабрике довести стручан кадар који ће домаћински управљати постојећим ресурсима.

ГрО Двери Крагујевац 

*Извор фотографије: Застава оружје 

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: