Већ годинама траје галиматијас око споменика „Невиним жртвама 1944-45.“ у Новом Саду, а кривац за то је власт СНС због нетранспарентости одлуке којим тачно жртвама је он намењен. Све то је довело до протеста и узнемирења јавности, али и сукоба и свађе на политичкој сцени Новог Сада.
Противници овог споменика или како себе зову „антифашисти“ воде огорчену међусобну борба у јавности за ексклузивно право на ову тему. Они негирају све невине жртве комунизма сматрајући их ревизијом историје, док они други, који су ЗА, одбијају да изађу са непобитним чињеницама и тако отклоне сваку сумњу у исправност одлуке о подизању споменика.
Популарност на овој теми покушавају да стекну и они који желе да постану предводници новог/старог ултралевог комунистичког правца који је у прошлости произвео много зла у српском националном корпусу, поготово у Војводини. Покушаји за васпостављање Брозове идеологије су превазиђена прошлост и њихов основни циљ је даље растакање српског националног идентитета и покушај сабирања либералног војвођанерског бирачког тела. Стога, кошкања и сукоби међу разним „антифашистима“ такође делују веома неуверљиво и личе на пуку борбу за гласове.
Српски покрет Двери је у више наврата тражио утврђивање пуне истине око послератних егзекуција у Рајиној шуми, када је без праведног суђења убијено више стотина људи. Тада су, поред злочинаца из Рације, у реваншизму стрељани и невини грађани мађарске националности, али и велики број невиних Срба, угледних грађана Новог Сада и то само због идеолошке нетрпељивости комунистичких власти. Двери предлажу да власт овај споменик измести у близину места где је извршена егзекуција невиних грађана – на крају Кеја жртава Рације и да буде заиста споменик свим невиним жртвама комунистичког терора. То је неопходно првенствено због самих жртава, али и због оваквих догађања која пледирају да створе нове поделе у Новом Саду.
Идеологија више не сме бити препрека за пуну истину о томе ко је био злочинац, а ко није, без обзира на веру и нацију.
ГрО Двери Нови Сад
*Извор фотографије: 021.рс
© 2022. Српски покрет Двери