Индикативно је да се споменик подиже у близини послератног логора за злочинце који су узвршили геноцид 1942. године, познатог по називу „Рација“. Такође, није јасно зашто споменик жртвама комунистичког терора градска власт није подигла на месту страдања, у близини Рајине шуме, где су убијани не само припадници мађарске националности из реваншизма за „Рацију“, већ и бројни Срби, и то само због идеолошких разлика. Тада је, без праведног суђења, убијен и бивши градоначелник Новог Сада Милош Петровић, као и још 14 угледних грађана, али и чланови четничког удружења само зато што су били припадници истог и бројни други грађани.
Коме актуелна новосадска власт удовољава делећи невине жртве, а да при томе српске нису ни пописане? Ако, из неког разлога, она жели да се одужи Мађарима, онда треба подићи споменике Лајошу Дунафавлију, Андору Молнару и Михаљу Хорвату, који су становнике Ковиља спасли од убијања у „Рацији“.
Да поновимо, споменик свим невиним жртвама треба подићи на крају Кеја према Рајиној шуми, као што се морају пописати све жртве, али и сви злочинци.
ГрО Двери Нови Сад
© 2022. Српски покрет Двери