У претходна два дела писали смо о покушајима Владе Републике Србије да нас убеди да су мере које предузимају на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резултат и на животни стандард и на развој и раст економије и доказали да се ради о обмани.

А шта још можемо рећи о нашој економији у овом тренутку?

Анализом података можемо говорити о не баш добром положају у коме се она налази. Током ове године дошло је до додатног повећања задужености која је у овом моменту негде око 26 милијарди евра и која представља значајно оптерећење.

Спољнотрговинска размена у периоду јануар – јун се смањује, и мања је за око 8% у односу на исти период претходне године. Дефицит спољнотрговинске размене је и даље велики и у јуну је износио око 2,9 милијарде евра, при чему је покривеност извоза-увозом и даље релативно ниска и износи око 73%.

Током 2019. године спољнотрговински дефицит је покриван доминантно страним инвестицијама, а како ће бити покривен у 2020. години остаје велико питање, јер због кризе у свету може се очекивати смањење како дознака које наших људи запослени у иностранству шаљу у Србију, тако и инвестиција. Као најреалнија опција поново остаје задуживање, које сасвим сигурно неће бити јефтино и додатно ће угрозити макроекономску стабилност земље.

Сагледавањем привредних активности у јуну месецу (смањење извоза за око 7% и смањење увоза за око 5%), можемо слободно рећи да се спољнотрговинска активност успорава и да се очекује наставак тог тренда и у другом делу године.

Поред свих ових чињеница наша привреда се суочава и са још једним проблемом, а то је недостатак квалитетне и квалификоване радне снаге. Према неким анкетама послодаваца које су рађене, потребе за квалификованом радном снагом су и до 3 пута веће од тренутних капацитета. НСЗ износи податак да је током ове године, у првих 6 месеци, од 30.000 захтева послодаваца, из НСЗ је одговорено на једва 12.000, а остало је нерешено.

Са друге стране, од око 391.000 предузећа и предузетника регистрованих у Србији, на дан 31.12.2019. године, њих око 43.000 је било у блокади у јулу месецу 2020. године, са укупним износом блокаде од око 237 милијарди динара (око 2 милијарде евра). То значи да око 11% српске економије је несолвентно и не може да измирује своје дугове, што је податак који сваког ко је одговоран треба да забрине.

Изјаве из врха власти упућују на то да су пре годину дана горе наведени подаци били још гори, односно да је око 57.000 привредних лица дуговало око 318 милијарди динара, не охрабрује ни мало, већ говори да одговорни за вођење економске политике у Србији нису нашли адекватно решење за овај велики проблем. Ово нам говори да ситуација у српској привреди није била сјајна ни пре кризе, а сад можемо очекивати само погоршање ситуације, посебно по истеку ефеката другог круга државне помоћи.

Флеш процена из државне статистике каже да је пад БДП-а у другом кварталу 2020. године у односу на исти период прошле године, износи 6,5%. Из Фискалног савета поручују да је ово највећи пад економске активности још од 1999. године и бомбардовања Србије. Пад из 2009. године био је 3,5%, као последица рецесије и кризе у САД и свету уопште, а пад из 2014. године је био 4%, као последица великих поплава које су нас задесиле.

Сагледавајући ово закључујемо да власт у Србији нема чему да се радује нити да шаље оптимистичке поруке. Следи нам један од најтежих периода, који пропаганда не може сакрити лаичким тврдњама да је код нас боље него у свету.

Ове податке и чињенице, односно истине и обмане ове власти у вођењу економске политике, износимо пре свега како би грађане упутили и упознали са чињеничним стањем и реалношћу у којој се налазимо. Ови подаци су нажалост познате властима, а последице нерада и нестручности ове власти ће трпети пре свега грађани, који ће касно увидети све преваре и манипулације бројевима и подацима.

Данас је потребно стручности и знања много више него у последњих 15 година, и ова криза се може као бумеранг вратити овој власти, а грађани, као врховни ауторитети и они који бирају, знаће да дају коначну оцену.

Линк ка првом и другом делу текста Александра Танасковића на наведену тему:

Александар Танасковић: Мере Владе Србије – истина и лаж бр. 1

Александар Танасковић: Мере Владе Србије – истина и лаж бр. 2 

 
Александар Танасковић
Председник Савета за економију, привреду и финансије Српског покрета Двери