Сви видимо да су се на опозиционој политичкој сцени формирала два блока: национални и грађански, државотворни и прозападни, десни и леви, назовите их како год желите, али они постоје и идеолошки су супротстављени. Лично мислим да је то добро и реално, да нам је потребно укрупњавање и идеолошко профилисање, да грађани треба јасно да знају ко се за шта залаже.
Ма колико то било тешко и до сада проблематично, на конзервативној страни долази до уједињења. Сматрам да је потребно да се уједини и прозападна левица која је на исти начин расцепкана. Ако неко из опозиције не види себе ни у једном од ова два блока нека направи трећи на неком демократском центру и то је то. Све преко тога је губљење времена, уситњавање политичке сцене и бацање одређеног броја гласова испод цензуса, које нас је као опозицију коштало губитка добијених градских избора у Београду.
Можемо ли сарађивати? Не можемо идеолошки. Нека грађани на слободним изборима после пада Вучићеве власти одлуче ко ће водити Србију у наступајућем периоду: ми или ви. До тада имамо пречег посла а то је да ова власт оде. Зато, у општем интересу, предлажем нови опозициони договор у три тачке:
Нема враћања на старо пре два трагична масакра, што значи да Вучићева власт мора да оде, али и да нема враћања ни на бивши режим пре напредњака. Грађани на улицама траже не само смену власти већ и комплетног наопаког, неправедног и корумпираног система који овде траје три деценије.
Потребан нам је нови национални базични консензус свих друштвено-политичких актера. Предлажем да основу тог консензуса чине три нова договора, као три стуба новог друштвеног уговора, који ће бити основ смене режима и новог система:
I Очување нације и државе – национални договор за Србију;
II Владавина народа, институција и закона – демократски договор за Србију;
III Очување наше животне средине – зелени договор за Србију.
Ова три велика договора између политичких субјеката и свих друштвених чинилаца треба да доведу до новог система, новог модела друштва који нам је неопходан и који треба да заустави актуелни систем националне и друштвене разградње. То, изнад свега, значи породични модел друштва за заштиту и спас наше деце.
У име Српског покрета Двери отворен сам за разговор и договор са свим колегама у опозицији у предложеном правцу, спреман да чујем и друге идеје. Грађани са протеста против насиља очекују зрелост опозиционе политичке елите да прати и артикулише огромно народно незадовољство које се појавило. Била би велика грешка да било ко присваја народне протесте који су изнад опозиције, али траже и нашу одговорност и сарадњу на коју апелујем. Не можемо сарађивати једино у случају ако је идеја да се на таласу народног незадовољства Вучић на силу и недемократски замени неким још прозападнијим режимом или да му се помогне да остане на власти у служби даљег спровођења западних интереса у Србији.
Бошко Обрадовић
Народни посланик
Председник Двери
*Извор: Дневни лист „Данас“
© 2022. Српски покрет Двери