Бошко Обрадовић: Враћам се у локалну политику у Чачку — остао сам дужан свом родном граду

      Рекао сам све што сам имао и урадио сам све што сам знао и могао. Грађани Србије су хтели неке друге политичаре који су их толико пута изварали, како у власти тако и у опозицији. Најбољи пример су најновије акције опозиције у Београду, које касне пуне четири године и копирају оно што су Двери тада покушавале: од демонстрација до штрајка глађу, када остали то нису желели да подрже само зато што су их Двери предводиле. Тада је то проглашавано за насиље, а данас је то опозициона борба. Лицемерје је друго име српске политике. Посебно срамотно делује понашање Милоша Јовановића који се пре избора поред заклетве Ђиласу заклињао и да ће после избора позвати грађане на протесте ако буде прекршена изборна воља грађана, а данас признаје резултате избора и нема га нигде на улици јер га ни до сада није било никада и нигде у опозиционој борби. Он је био и остао лажњак и миљеник система, а однедавно и америчке и британске амбасаде. Да не говорим о проф. Несторовићу који се сврстава на страну једне недемократске, издајничке и корумпиране власти за коју је отворено рекао да је покрала и њихове гласове на свим бирачким местима где нису имали чланове бирачких обора. Али, ко губи, по мом мишљењу, нема право да се љути. Грађани сада имају њих за које су гласали да их предводе јер нису желели и веровали Дверима и мени упркос 12 година наше жртве и борбе против режима. За разлику од поменутих који никада нису организовали нити један протест против власти Двери су хапшене, пребијане, рушене изнутра и медијски сатанизоване, док су они гостовали на телевизијама са националним фреквенцијама. Зато се данас захваљујем свим својим саборцима са којима сам се борио раме уз раме када је било најтеже, а међу њима су и прави хероји који су — примера ради — били спремни да легну преко мене и да добију озбиљне батине штитећи моју главу када нас је полиција као синоћ у Београду брутално пребијала јула 2021. испред Народне скупштине. То јавност не зна, никада о томе нисмо говорили нити кукали, али сада је време да се и о томе чује. Хвала свим мојим саборцима за све, никада вас нећу изневерити и никада се нећу повући и предати. Наша борба се наставља, само на другачији начин.

Мени остаје још једна велика политичка битка, а то су локални избори у мом родном граду Чачку. Због великих републичких тема занемарио сам град у коме сам рођен и физички и политички, у коме сам под својим именом и презименом на челу Двери заједно са својим саборцима из градске организације у Чачку на прошлим локалним изборима на којима смо учествовали 2016. године освојио 25% гласова. Тешко сам се огрешио о Чачак и користим се овом приликом да се на овом последњем јавном обраћању до даљњег извиним мојим суграђанима. Увек је нешто друго било прече од локалних тема, а и ја сам умислио да сам неки велики национални лидер а да нисам завршио основну политичку школу, а то је победа у свом родном месту. Зато сада све своје преостале снаге посвећујем борби да Чачак на пролеће следеће године постане први слободан град у Србији. На републичким изборима у Чачку однос између власти и опозиције био је 54:46% у корист власти, а на локалним изборима имамо велике шансе да буде обрнуто, ако будемо паметни и организовани. Град Чачак има неколико озбиљних политичких лидера у опозицији и уверен сам да заједничким снагама можемо до победе. Још пре неколико месеци започео сам разговоре са свима њима. Верујем у ту прву опозициону победу у Србији и мој повратак у српску политику. Хвала чачанским медијима који су ме коректно пратили свих ових 25 година колико се бавим друштвено-политичким радом и који су једно велико светло у медијском мраку Србије. Хвала посебно свим мојим саборцима у Чачку на свему до сада. Вратио сам се кући, у град који волим и који никада нисам напустио. Настављамо нашу борбу као људи који не могу да седе са стране и гледају како нам град и држава пропадају. Морал је основ свега, па и политике. Морал ће победити неморал, а поштени људе преваранте у политици. Ја у то верујем и не повлачим се из те борбе.