Двери: Власт крши Споразум о слободи медија и избора

Издвојено мишљење проф. др Милорада Маринковића, члана Привременог надзорног тела (ПНТ) за контролу медија у име Двери

Након месец и више дана рада Привременог надзорног тела морамо да констатујемо да ова радна група још увек није започела са основним послом праћења медија због којег је и формирана. Нема мерљивих резултата у поправљању медијске слике, а остало је још месец и по дана до расписивања избора.

Председник Народне скупштине Ивица Дачић до данас је показао мањак капацитета да спроведе „Споразум о унапређењу услова за одржавање избора”, по скоро свим тачкама. РИК је усвојио само аргументе ЗА промену Устава, а грађанима Србије није доставио и аргументе ПРОТИВ. Радна група за сређивање Јединственог бирачког списка одложила је почетак свога рада за после референдума, тако да не знамо са којим ЈБС-ом идемо на референдум. Контролно тело за примену Споразума још увек није ни формирано. Најлошија је медијска ситуација. Привремено надзорно тело за контролу медија до сада је израдило два документа које су послата свим медијским и политичким актерима, а где се медији позивају да своје извештавање значајно унапреде и да поштују релевантност, истинитост и културу дијалога. Одржана је једна конференција за новинаре која није адекватно медијски пропраћена, а на затвореним састанцима ПНТ-а разматрана су актуелни примери неадекватног медијског извештавања, о чему су обавештени РЕМ и јавност. Дачићево писмо медијима да доставе своје планове извештавања није уродило никаквим плодом, јер сем РТВ-а нико други није доставио одговор, те се стиче утисак да председник Скупштине нема никакав ауторитет или свесно крши Споразум. Познати режимски медији су се баш сада, када треба да испуне одредбе потписаног Споразума и омогуће равноправан третман опозиције, сетили да су независни од владајућег режима и да имају независну уређивачку политику. Чини се да је циљ власти да се што касније, а можда и никада, почне са применом Споразума. Ко-председавајућа ПНТ Оливера Зекић додатно спречава да РЕМ ради свој законски посао и регулише медије у Србији.

Посебно је драматично одсуство било какве јавне расправе у медијима о наступајућем референдуму, и управо сам на данашњој конференцији за медије у име ПНТ-а позвао медије да одмах отворе јавну расправу о референдуму, посебно у том правцу да се чује и страна ПРОТИВ.

Представници РЕМ-а у ПНТ-у дали су предлоге докумената који би требало, у складу са Споразумом, да буду заједнички креирани и послати РЕМ-у на усвајање. На данашњој седници ПНТ је једногласно усвојио документ под називом „Методологија праћења избора“. Предлози друга два документа („Правилник за јавне сервисе“ и „Препорука комерцијалним емитерима“) су безлични и идентични правилницима и препорукама који су били усвајани на свим протеклим изборима и Двери их не могу прихватити као полазни основ за документе који су нам сада потребни. То значи да се из угла представника РЕМ-а у ПНТ-у ништа није променило након међустраначког дијалога на два колосека, те да су ствари сасвим редовне и да демократија и медијски плурализам у Србији цветају, па се онда могу и предлагати такви правилници писани бирократским језиком, са прилично неодређеним формулацијама и без суштинских помака у слободи медија. Зато сам на данашњој седници тражио да се ови документи повуку и израде нови, што је прихваћено. Наставићу да редовно обавештавам јавност о раду ПНТ-а.

проф. др Милорад Маринковић

члан Привременог надзорног тела за медије у име Српског покрета Двери

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

1.Увод
Главне линије развоја

У својој првој фази постојања и рада, Двери Српске су деловале као удружење грађана, и биле организација за културно и политичко буђење нације, организација која је својим радом између осталог трасирала везу између националне политике и културне политике. Савет за културу СП Двери, и данас остаје веран визији духовног и културног препорода српског народа, коју су Двери тада формирале и заступале.

Основно становиште, смисао и циљ културне политике СП Двери јесте обнова и трајно (поновно) успостављање (за будућност) српског националног, верског и културног дигнитета, идентитета и интегритета, као темељног комплекса вредности који никада више бити релативизован, маргинализован, девастиран, оспораван, и које ће бити протежиран са највише, државне инстанце. Ово је премиса без које није могућ пуни и даљи развој српске културе, па самим тим ни републике Србије ни српског народа.

Овај комплекс националних вредности држава и грађани треба да чувају и негују, поштујући и негујући притом и све друге културне и остале позитивне вредности других народа, који са нама заједно живе заједно у Републици Србији.

Програмски документ који је пред нама одређује и дефинише шири оквир културне политике СП Двери.

Свој хуманистички светоназор Двери постављају на јеванђељској максими блаженопочившег патријарха Павла „будимо људи“, не делећи људе и не гледајући ко је ко, али снажно заступајући свој духовни, национални и политички идентитет. Са таквом начелном орјентацијом, у своме политичком деловању опредељујемо се за заступање српског интереса, окупљање оних грађана којима је до тог интереса стало и спровођење културне политике идентитета, која се темељи на традиционалним српским вредностима, посвећени очувању и даљој изградњи културног модела који нас чини оним што јесмо.

Но, културна политика идентитета се на један начин водила у 19 веку, на други начин у 20 веку, док 21 век захтева нови, савремен приступ вођењу ове политике. У том смислу, наш културни суверенизам и конзервативизам јесу део глобалног покрета борбе за очување идентитетских посебности заједница, нација и култура.

Након јасно заузете преовлађујуће европејске културне орјентације приликом рађања модерне Србије у 19 веку, и након деценија проведених у заједничкој држави Јужних Словена, српска култура је у потпуности асимиловала европски културни модел и постала део широко схваћеног европског културног простора. У том смислу, остајање у оквиру тог културног модела, са свим његовим специфичностима које на сличан начин постоје и у осталим словенским и православним земљама, као и с обзиром на специфична укрштања многобројних култура на овим просторима, и са јасном аутономијом српске културе, јесте за СП Двери сасвим неупитна ствар. Неупитно је и партиципирање српске културне сцене у глобалним токовима.

Међутим, културна политика авнојевске Југославије, која се између осталог базирала на брисању идентитета највећег народа у Југославији и на ојачавању националних идентитета мањих народа, за Србе је била погубна, посебно зато што се баш међу Србима доста и примила. Ова политика и данас има своје наследнике на свим ex Yu просторима, где је српски народ не ретко изложен отвореној асимилацији и брисању идентитета. СП Двери се таквој политици снажно супротставља.

Дакле, наша политика ставља акценат на обнови, актуелизацији и промоцији националне културе, ћирилице и српског језика (али и националних култура мањинских народа, према свим међународним стандардима), као и јачања домаће уметничке сцене. На овоме инсистирамо из следећих разлога:

  • Желимо да се супротставимо потирућем утицају глобализације на националне културе, а посебно на културе малих народа, а с обзиром на богатство културног диверзитета овог дела Европе, у коме као најбројнија нација сносимо и највећу одговорност за заштиту свеколике баштине.
  • Желимо да пренесемо потомцима благо наше материјалне и нематеријалне културе, дух и начин мишљења по коме смо препознатљиви, као и свој хришћански етос који је грађен уз многе жртве наших предака вековима на овим просторима. Ово желимо и у обавези смо посебно имајући у виду геноцид над Србима у 20 веку и масовну емиграцију наших људи у последње три деценије, а свесни тога да само матица може дугорочно системски чувати културу једног народа.
  • Желимо у сопственој култури да пронађемо плодоносне искре надахнућа за формирање нашег специфичног и препознатљивог гласа у оквиру све више интегрисаног глобалног културног простора у будућности која је пред нама, што значи да је од пресудне важности да се са својом културом што успешније представимо свету, и да се наш глас, колико год био мајушан у том свету, ипак разговетно чује. На том пољу резултате можемо постићи само ако имамо јасан план, краткорочне и дугорочне стратегије деловања, које подразумевају снажније довођење врхунске културе у Србију и снажније пласирање српске културе у свет.

    Ово је начелни курс културне политике Двери, који упркос својој јасној одређености не пледира да се меша у аутономију уметничког стваралаштва, да заснива неке уметничке и стилске идеологије, нити да заговара концепт „државне културе“. Овај курс је ту да на активно деловање усмерава заједничку бригу читавог друштва о својој култури као о свом виталном интересу. У том смислу, својом културом сматрамо свеколику културу српског народа и свеколику културу коју кроз време стварају сви грађани Србије без обзира на свој идентитет.

    Култура је сегмент живота који можда најинтензивније дели судбину своје нације. Данас српска култура још увек доживљава омаловажавања и девастацију, и то посебно у тзв. «региону» – али и код нас, и на жалост још увек нема довољно јаке институционализоване и друштвене механизме свог даљег сигурног развоја. Дакле, нису нам потребна само већа улагања у културу, већ и добар систем који на сваком месту, конзервира, штити, подупире, промовише српску културу и њене вредности.

    На дневном нивоу културних пројеката и догађаја, имамо велика лутања и не бележимо основни минимум националног културног консензуса око тога које су теме и становишта најважније. И ствараоци и публика су подељени у различите идеолошке таборе, који су у нашој средини међусобно несолидарни, чак супротстављени. Имамо исувише опречних усмерења и виђења културне политике, кадровске политике у култури, која се не слажу једна са другима скоро ни у једној тачки. Таква културна сцена угрожава само постојање целине и не даје плодно тле за узрастање целокупне српске културе, па се може говорити о стагнирању целине, о још увек присутном тренду девастације, али и о тренду партикуларних развоја појединих грана културе, углавном без системске подршке и на бази индивидуалног ангажмана уметника и свих других прегалаца у култури. Сарадња између виталних делова нашег културног организма није добра, па то отвара и већи простор за оне појаве које нас не воде напред.

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: