Српски Покрет Двери - Лого

Интервју Бошка Обрадовића који не смете пропустити: Све више грађана прилази Дверима и Патриотском блоку! Ево и зашто!

Интервју са Бошком Обрадовићем, лидером Српског покрета Двери

Шта је другачије на предстојећим изборима у односу на прошле када је већи део опозиције бојкотовао изборе?

Најбољи доказ да је бојкот прошлогодишњих избора успео јесте тај што је владајући режим сам себи скратио мандат Народне скупштине и Владе са четири на годину и по дана, што нити једна власт на свету не би урадила да није нечим уздрмана. Власт је такође прихватила дијалог о побољшању изборних услова чиме је признала да изборни услови у Србији нису били слободни и поштени. Тај дијалог је окончан споразумом између власти и опозиције у коме је учињен помак у сфери слободе медија и контроле изборног процеса, што тек мора да се потврди и у пракси, али такође говори о томе да су се неке важне ствари промениле у односу на прошлу годину. Коначно, сви су се уверили колико је бесмислен недемократски парламент без опозиције и схватају да та демократска аномалија мора хитно да се исправи.

На друштвеним мрежама се провлачи прича да Двери више нису оно што су биле некад. Многи то узимају као аргумент против садашњих Двери. Тврди се да су садашње Двери напустиле начела некадашњих Двери? Шта су Двери данас и колика је реална политичка снага Двери?

Свакако нисмо исти, јер смо старији 10 година од уласка у политику. Сазрели смо, стекли искуство, лично сам се усавршавао студирајући мастер студије политикологије на Факултету политичких наука у Београду где сам недавно стекао другу диплому, тако да смо се поред политичке праксе и стручно усавршавали. Мислим да су Двери у међувремену постале озбиљан политички фактор на који се рачуна. Оно што је битно нагласити јесте да Двери никада нису изневериле своја основна начела и да то знају наше присталице. Снага Српског покрета Двери је да смо готово једина политичка организација која има идеологију и програм за решавање проблема у свим сферама друштва. Двери представљају управо ту конзервативну, демохришћанску, суверенистичку, уставобранитељску, патриотску и државотворну политичку опцију која је недостајала на српској политичкој сцени. Када томе додате да Двери до сада нису биле на власти, да иза нас нема афера, да имамо праве дипломе и докторате, да представљамо смену политичких генерација, онда је то разлог зашто све више људи у Дверима види будућност српске политике.

Двери су од почетка биле блиске Цркви и имали велику подршку код верника, да ли је то и данас тако?

Нема сумње да је то тако и данас, и да Српска Православна Црква и сви њени верници немају ближег и већег заштитника верских права од нас, што се односи и на све друге традиционалне верске заједнице које такође поштујемо и које у нама имају политичког пријатеља. То смо изнова доказали недавно када смо били међу реткима који су јавно подржали предлог Његове Светости Патријарха да веронаука постане редован предмет и да вероучитељи добију сталан посао. То ћемо и наставити да чинимо јер традиционалне верске заједнице и држава треба да сарађују у одбрани традиционалних вредности које су данас угрожене под налетом разних нових идеологија као што је промоција хомосексуализма малолетницима, родна равноправност и промене пола, еутаназија и друге крупне биоетичке теме које ће тек покушати да нам наметну газећи јавни морал, породичне вредности и учење наше вере.

Чије су Двери данас, Вучићеве или Ђиласове?

Ми смо опозиција и Вучићу и Ђиласу. У ком смислу? Понекад се чини као да Вучић и Ђилас монополишу политичку сцену и да раде у договору да нико трећи не може да се појави као фактор мимо њих двојице. Када кажем у договору, то не мора бити директан већ прећутни договор да стално нападајући један другог одржавају равнотежу каква им одговара и искључују трећег играча. Мислим да је то проблем који обојица имају са мном лично и Српским покретом Двери у целини. Ми не волимо газду и никоме ништа не дугујемо. Ми смо самостални и нећемо бити ничији привезак. Имамо своју политичку организацију, свој програм, свој став и не одступамо. Десет година смо тврда и на делу у Скупштини и на уличним демонстрацијама доказана патриотска опозиција не држави већ власти и никада се никоме нисмо продали. Доживљавали смо да нас зову и Ђиласовима и Вучићевима, али је то управо слика те перцепције у јавности да мимо њих двојице не постоји ништа треће, као и неразумевања да у политици неко може бити независан и свој. Лично не видим други пут за Двери сем тај.

Други проблем је што су упркос свим међусобним оптужбама и нападима садашња и бивша власт идеолошки блиске, док су Двери на супротним позицијама од њих. И једни и други су за улазак Србије у ЕУ по сваку цену и приближавање НАТО, и једни и други су за кршење Устава, обавезну вакцинацију и ковид пропуснице, и једни и други немају ништа против насељавања миграната у Србији, и једни и други су много урадили на признању лажне државе косово, а сада ћуте о формирању Велике Албаније. За разлику од њих, Српски покрет Двери је јасно против уласка Србије у НАТО и ЕУ, а за много већу стратешку сарадњу са Русијом, ми смо за строгу контролу државних граница и спречавање противзаконитог уласка миграната на нашу територију јер то угрожава безбедност грађана Србије и свих наших породица.

Дакле, много је тема по којима се Двери разликују и од садашње и од бивше власти које често мисле и раде слично. Ми говоримо у име оног дела бирачког тела који није за Вучића, али није ни за повратак на старо Тадићево време које није било добро и због чијег лошег управљања је СНС и дошла на власт.

Ми смо трећи пут и сви они који су за то да ови оду а да се они не врате имају Двери. Ми ћемо бити корективни фактор свакој будућој власти без обзира да ли смо у власти или опозицији и то је једини гарант истинских политичких промена. Овде се у последње три деценије више пута мењала власт, али је корумпирани политички и правосудни систем увек остајао исти. Наша кључна политичка идеја је промена система а не само власти, а то не могу урадити они који су до сада владали и пропустили прилике.

Какав је ваш однос према ситуацији око Косова и његовог статуса, као и статуса Републике Српске?

Имамо велики геополитички проблем у најави који владајући режим и медији игноришу, а то су недавно предузети кораци албанских политичара ка уједињењу Албаније и лажне државе Косово и прављењу Велике Албаније, која ће бити највећа безбедносна претња у региону не само за Србију, већ и за Северну Македонију, Грчку и Црну Гору. Не могу да верујем да се наша власт за то време бави идејом уједињења са Албанијом кроз некакав мини-шенген, уместо да наш приоритет буде укидање граница између Србије, Црне Горе и Републике Српске, а онда можемо бити отворени и за даље облике сарадње са БиХ и Северном Македонијом. „Отворени Балкан” нам је потребан тек након што прво извршимо српске интеграције. Југоносталгија и нове интеграције супротне нашим националним и државним интересима нам нису потребне. Јесам присталица да Балкан буде препуштен балканским народима који између себе не треба да ратују већ да сарађују, али будимо јако опрезни јер нас историјско искуство учи да Запад никада неће престати да игра своје геополитичке игре и гледа само своје политичке и економске интересена овој раскрсници светова, запада и истока, православља и римокатоличанства, исламске и хришћанске цивилизације. Што би рекао Милош Црњански, спољнополитички „погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса”.

Српски покрет Двери је против досадашње политике власти према КиМ. Сматрамо да су преговори у Бриселу крахирали, да се све што је тамо испреговарано испоставило на корист сепаратиста, као и да тему КиМ треба вратити у СБУН где имамо савезнике у Русији и Кини, и где више не може да прође ништа што је на штету државе Србије. Такође, не разумем зашто и даље не тражимо пуну примену Резолуције 12 44 СБ УН која гарантује повратак до 1000 припадника српског државног особља на КиМ. Формирање једне такве посебне јединице при обновљеном Министарству за реинтеграцију КиМ у уставно-правни поредак Србије био би први задатак Владе Србије на челу са Дверима и ми бисмо инсистирали на испуњењу ове обавезе УН која се заснива на међународном праву.

Што се тиче Републике Српске, она је наша највећа национална победа после присаједињења Срема, Барање, Бачке и Баната Краљевини Србији 1918. године. Наш национални циљ у 21. веку треба да буде осамостаљење РС и њено уједињење са Србијом. Исто се односи на нови референдум у Србији и Црној Гори на тему заједничке државе који мора доћи, јер је то толико природно, нормално и потребно. То је српски мини-шенген на коме Двери раде.

Жалите се да вам узимају идеје, попут идеје за пронаталитетску политику. Да ли треба да то схватите позитивно то јест да ваше идеје имају вредност?

Не жалимо се, само констатујемо да се зна, јер – примера ради – Министарство за породицу никада није стајало у програму СНС већ у програму Двери од нашег уласка у политику 2011. године. Исто се односи на друге наше идеје које је власт у међувремену преузела попут повратка редовног служења војног рока, заштите српског језика и писма, пуне истине о геноциду над Србима у НДХ или химне у школама, што је све оно о чему сам годинама говорио и предлагао као народни посланик, а владајућа већина увек одбијала. Нама је драго да власт сада препознаје наше идеје као значајне и добре, али увек задржавамо скепсу да ли ће они то добро спровести јер нису аутентични заговорници и познаваоци те материје или чак наше идеје користе само за политички маркетинг и попуњавање области у којима немају своје идеје и сматрају да ће због тога изгубити поверење бирача.

Српски покрет Двери је на нашу политичку сцену оригинално донео идеју породичне политике као најважније јавне политике у 21. веку. Ми смо покрет породичних људи који су од почетка ставили породицу на прво месту у нашем програму. То значи не само борбу против беле куге као најважнији државни приоритет, јер ми као народ биолошки нестајемо а Србија се празни, већ и као идеологију да само јака и здрава породица може да спасе и обнови српско друштво и државу. Али то онда значи да држава мора да препозна значај породичне политике и много више помогне рађање, младе брачне парове, самохране родитеље, старачка и самачка домаћинства, жене предузетнике и посебно жене на селу, младе којима треба понудити озбиљан аргумент зашто треба да остану овде а не да одлазе у иностранство. Када је тај огроман талас напуштања земље у питању, он није мотивисан само лошим материјалним положајем већ одсуством уређене државе у којој тренутно влада неправда и негативна селекција. Идеја Двери је да овде направимо правно уређену и економски јаку државу да млади не би морали да је траже на неком другом месту већ да овде виде своју будућност, да овде могу да раде и живе од свога рада, заснују своју породицу, реше стамбено питање и буду своји на своме.

Да би породична политика заживела мора пре свега да дође до пореске реформе јер они који више имају морају да плаћају већи порез, као што и они који су сиромашни и презадужени морају бити заштићени од јавних извршитеља који их избацују из породичних домова. Понудили смо Закон о заштити презадужених породица којим би им део дугова био отписан, а део би морали да плате када буду у могућности за то, док им породични дом и основна средства за рад нико не би могао да одузме. Да би се обезбедило да нема злоупотреба већ да се помогну они који су заиста социјално најугроженији морао би постојати институт личног стечаја којим би се прописале и финансијске обавезе и одговорност задужених а не само права.

Други наш конкретан предлог је да свакоме ко ступи у брак аутоматски следује смањење пореза на зараде и имовину, што се онда даље степенасто смањује са сваким добијеним дететом. На тај начин држава стаје уз породичне људе и награђује брак и рађање, јер ће свако онај ко се одлучи за брак и да има више деце осетити бољитак у свом новчанику.

Најзад, и најважније, нема успеха Србије у било којој области без економског успеха и привредног раста. Двери би у тој области радиле доста тога супротно садашњој економској политици која фаворизује стране компаније док бисмо ми ставили акценат на подршку домаћој привреди и пољопривреди. Са оваквим курсом динара домаћи извоз је у проблему, као што су у проблему домаћи произвођачи са увозничким лобијем који убија конкуренцију домаће робе са дампинг ценама, или као што је у проблему сељак са оваквом ценом горива која мора бити смањена за пољопривреднике јер им је то основна ставка у свакодневном послу. И да подсетим и на ону највећу економску бласфемију и табу тему за неолиберале, а то је додатно емитовање државног новца у функцији домаћег банкарства и великих инфраструктурних радова који доносе нове домаће инвестиције, запошљавају домаћу радну снагу и сав финансијски систем држе у домаћим оквирима. Знам да ће на ово да скоче сви они који једино што знају јесте да слушају налоге из ММФ-а и Светске банке, а замислите шта би тек било када бих се заложио за индексирање свих кредита у Србији искључиво у динарима или повратак Службе друштвеног књиговодства, некадашњег СДК, јер не видим зашто би државне паре функционисале кроз приватне банке. Оно што је сигурно, држава која је препустила комплетно банкарско тржиште странцима више је колонија него суверена земља, а то се мора променити.

Зашто патриотске странке не могу никада на изборе да иду заједно а видимо грађанске то могу?

Не признајем поделу на грађанско и национално, јер тако испада да ми родољуби нисмо грађани или да грађански оријентисани људи нису патриоте. Пре бих рекао да се делимо на суверенисте којима је Србија на првом месту и западњаке којима је нешто друго на првом месту, био то Јосип Броз Тито, Брисел, Берлин или Вашингтон. Ми смо још увек таоци лажне комунистичке поделе на националисте и грађанисте, јер сви они који су изашли из титоистичког шињела нити су аутентични српски националисти нити су праве демократе. Они се заправо све ове деценије искључиво боре да задрже своје привилегије из комунизма а не за идеје патриотизма или евроунијатства. Као што је луцидно приметио Никола Коља Пејаковић, да бисмо даље са њима разговарали морају прво да врате виле у Београду које су отели након доласка комуниста на власт 1944. године. Ето још једне велике неправде која није исправљена – нити су откривене масовне гробнице жртава комунистичког терора нити је извршена реституција и враћена отета приватна имовина. Замислите како би данас био јак средњи српски слој предузетника који би располагали својом породичном имовином која им је незаконито одузета. Очито да нити једна власт до сада није хтела или смела да исправи ову историјску неправду која је корен и многи каснијих пљачкашких приватизација и неправди.

Добро сте приметили да се прозападне политичке опције групишу у две колоне за наступајуће изборе – Жуту и Зелену, док су суверенистичке опције подељене у много више колона. Управо зато је Српски покрет Двери позвао патриоте на уједињење и формирао Патриотски блок (симболично Црвено-плаво-беле) који у самом старту чини осам родољубивих организација, уз подршку већег броја истакнутих православних и патриотских интелектуалаца и угледних јавних личности као што су академик Коста Чавошки, др Владимир Димитријевић, проф. др Александар Липковски, пуковник Драган Крсмановић или проф. др Зоран Чворовић. У новом Патриотском блоку су заиста нови, некомпромитовани и прави људи, попут Драгана Добрашиновића који је симбол борбе против корупције у Србији, Љубомира Симића и Српске монархистичке странке „Српска слога” као представника правих монархиста и бораца за обнову Краљевине Србије, некадашњег министра и великог борца за Косово и Метохију проф. др Слободана Самарџића, Душана Митића из Пирота који се већ 40 година бави темом екологије закључно са Савезом месних заједница Старе планине или проф. др Душка Кузовића, једног од тренутно највећих бораца против пошасти која се зове „Рио Тинто”. Са нама су и млади и веома талентовани политичари као што је Никола Маленчић из Нове снаге Србије или Димитрије Видановић из Пиротске нове снаге. Уверен сам да ово није крај већ само почетак националног окупљања око Двери и прављења једног ширег опозиционог предизборног родољубивог и антиглобалистичког савеза. Уједињење патриота се дуго чекало и сада када смо га направили очекујем да ће се многи томе придружити и за то гласати.

Ових дана смо сведоци да људи који су ризиковали животе због наше слободе, ветерани ратова из деведесетих живе испод сваког цивилизацијског нивоа заборављени од свих. Да ли ви имате идеју како да им се помогне?

Нажалост, понављају нам се трагичне сцене из чувене приповетке Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити”, која говори о друштвеном забораву ратних хероја који су били спремни да дају свој живот да бисмо ми данас живели у слободи. То је велики грех ове власти и једно од најболнијих нерешених друштвених питања. И то није само питање ратних дневница које нису исплаћене или других материјалних потреба ратних војних ветерана, инвалида рата и породица погинулих, већ је то етичко питање односа према онима који су гинули за Отаџбину. Ово питање заслужује посебну пажњу и доношење новог кровног закона о ратним војним ветеранима којим би се коначно регулисао њихов статус. Они морају бити привилеговани у нашем друштву како би се тако пружио пример будућим генерацијама.

То значи и већу финансијску подршку, бољу здравствену негу, предност приликом запошљавања у државној управи и локалној самоуправи, али и углед и место које су заслужилида имају на нашим медијима, у друштву и држави. Спреман сам да гарантујем да ће Српски покрет Двери након доласка на власт коначно решити и ову неправду.

Шта генерално мислите о ковид пасошима, лок дауну и обавезној вакцинацији. Између слободе и безбедности многи бирају једно а многи друго и друштва су подељена?

Нема породице која није збуњена и подељена по овом питању, а самим тим то важи и за читаво друштво. Ми смо за право на избор по питању вакцинације новим вакцинама против ковида – ко жели има могућност да се вакцинише, а ко не жели има право на то и нико не може да му присилно наметне вакцинацију, што уосталом гарантује и Устав Србије који каже да свако сам одлучује о своме здрављу. То је свакако питање приватности и не би смели да се делимо још и по том питању. Ово је време за социјалну солидарност, а не за нове поделе и сукобе. Ми смо апсолутно против закључавања и ковид пропусница које крше основна људска права и слободе и ударају на домаће предузетнике, а пре свега угоститеље. Домаћа привреда је иначе доста пострадала услед негативних последица пандемије и то власт уопште није како треба схватила нити довољно помогла онима који су најугроженији. Линеарна помоћ свима у истој висини била је погрешна одлука јер не могу исту помоћ добијати богати и сиромашни грађани нити они привредни субјекти који су забележили раст профита током пандемије као они који су морали да смање своје послове или затворе своје радње.

Полицију су потресали скандали попут прислушкивања председника и сарадње високих фукнционера МУП-а са криминалним клановима. Како да се та ситуација рашчисти и полиција добије углед који је имала?

Не могу да разумем како је Небојша Стефановић, кога су режимски медији и део врха СНС оптужили за прислушкивање председника државе и спремање његове ликвидације, још увек на највишим државним функцијама на којима се налази. Не заборавите да је Небојша Стефановић први потпредседник Владе Србије, министар одбране, секретар Савета за националну безбедност и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности. Признаћете да то није нормално, а да не говорим колико је опасно. Јер ако је Стефановић јавно раскринкан као агент страних обавештајних служби – како још увек може да буде на свим овим функцијама а не у затвору? Ако, пак, све што се о њему говори није тачно, зашто је онда тема клевета насловних страна таблоида блиских власти, изузев ако није у питању неки унутарстраначки обрачун у СНС. Ово питање мора да се разреши јер угрожава националну безбедност. Ако томе додамо и оно што сам открио пре две године, а то је да министар Стефановић има фалсификовану факултетску диплому и плагирану докторску дисертацију, као и да је заједно са својим најближим сарадницима док је био на месту министра полиције одржавао везе са криминалним круговима и бавио се трговином оружјем и некретнинама, онда ту има елемената и за кривичну одговорност, одузимање незаконито стечене имовине и финансијску казну за штету нанету народу и држави. Ето одличног кандидата за донети закон о испитивању порекла имовине који је остао мртво слово на папиру као много тога што Вучићева власт ради само на маркетиншком нивоу.

У нашој војсци и полицији има изузетних и часних професионалаца и на њих не сме бити бачена сенка тиме што се на чело ових ресора у Влади Србије постављају људи попут Стефановића или Вулина. То је понижење за српске службе безбедности. То тако не сме да се ради. Тиме се урушава њихов углед а то не смемо дозволити. Безбедносне службе ове државе морају да уживају максималну подршку и углед, и лично ћу на томе инсистирати.

Екологија постаје изузетно битна тема у друштву и на политичкој сцени. Десне патриотске странке као да су подручје екологије препустиле грађанским и зеленим странкама и покретима?

Српски покрет Двери то није урадио, напротив. Били смо авангарда зеленог патриотизма када смо још пре годину и по дана објавили манифест „Промена система – сигурност за све”, у коме је једна од пет кључних тачака управо еколошки патриотизам и борба за заштиту животне средине. Још тада смо формирали Зелену акцију Двери као део наше политичке организације који је присутан свуда на терену где је доведено у питање здравље грађана и загађен ваздух, вода или земља. Апсолутно смо против покушаја монополизације теме екологије од стране прозападних левичара и нећемо одступити из ове борбе јер је еколошка проблематика изнад левице и деснице, а ако треба да гледамо идеолошки онда је ближа конзервативизму као нашој политичкој идеологији, јер конзервативно значи управо очување, па тако и здраве животне средине, као и свеукупне прехрамбене, еколошке и здравствене безбедности нације.

Имате негативно мишљење о „Рио Тинту” који јесте светски познат загађивач. Али, где је решење јер уколико их ми избацимо они могу на арбитражи тражити и добити стотине милиона долара?

Управо су „Рио Тинто” и еколошки улични протести демаскирали лажне екологе иза којих стоје западне амбасаде у Београду. Када су Славиша Милетић, Лозничанин и потпредседник Извршног одбора Двери, и проф. др Душко Кузовић, председавајући Иницијативног одбора удружења грађана „Сви против Рио Тинта и отварања рудника литијума у Србији”, пре више месеци први у Србији устали против ове по злу чувене стране мултинационалне компаније, која где год је у свету пословала иза себе је остављала еколошку пустош, то медији нису пренели. А управо су њих двојица од почетка били са мештанима који су угрожени истраживањем литијума и најавама отварања рудника, са којима су заједно покренули прве протесте у Недељицама, Добрињи, Прањанима, Мионици, Ваљеву. Разумем зашто су режимски медији прећуткивали ову тему јер то не одговара властима, али је занимљиво да су и сви други медији игнорисали ову двојицу у том тренутку највећих еколошких активиста у борби против „Рио Тинта”, очито спремајући терен за неке планиране прозападне играче који су се много касније појавили. Дакле, тема екологије се медијски чувала а потом и експонирала само за миљенике страних амбасада и прозападне „Зелене”, док су истинске зелене патриоте морале бити скрајнуте и њихов утицај смањен. Ми то нећемо дозволити јер мештани и други грађани који су на терену у овој важној борби нису присталице прозападне политике већ управо супротно: српски домаћини и родољуби који бране своју дедовину, а то је најближе политици Двери.

Нећемо ваљда бити наивни да по ко зна који пут будемо преварени и да српска шајкача опет подржи нешто што је супротно нашим националним и државним интересима. Јер, не бих волео да се неко пре избора представља као „зелени”, а после избора гура признање лажне државе косово или измишљеног геноцида у Сребреници. Пре избора мора да се зна за шта се сви ти нови и набујали „зелени” тачно залажу, а не да нам под фирмом екологије продају ко зна шта. Не би ме изненадило да је и њихова тренутна борба против „Рио Тинта” лажна и да ће после избора на први миг из једне од београдских западних амбасада променити причу и подржати отварање рудника литијума од стране „Рио Тинта” или можда неке друге стране фирме чији ће лобисти постати. Дакле, не дамо еколошке протесте и теме лажним левичарима и лажним еколозима да их монополишу и злоупотребљавају кријући своју прозападну агенду иза тога.

Што се тиче решења проблема, ми смо га већ дали потписујући „Друштвени споразум о забрани истраживања, експлоатације и прераде литијума у Србији”. Ако је тачно да садашња власт није дала дозволу „Рио Тинту” за отварање рудника, онда нема никакве штете за ову страну компанију па тако ни основа за тражење одштете. Ако је власт склопила неке тајне и противзаконите уговоре са „Рио Тинтом” пре него што је урађена студија о процени утицаја отварања рудника на животну средину, онда ће они који су то урадили морати кривично да одговарају и нека сами плате потенцијалну одштету, а држава Србија мора да заштити своју животну средину и здравље грађана.

Када Немачка и Чешка, које имају највећа и најбогатија налазишта литијума у Европи, буду решиле да ископавају литијум на својој територији и докажу на свом примеру да је та технологија еколошки безбедна, онда можемо да причамо даље да ли је наша стратегија привредног развоја уопште у сфери рударства са много вишим рудним рентама и потпуно заштићеном животном средином или имамо неке друге планове у области домаћег економског развоја, за шта се иначе Двери залажу, а то су пољопривреда, савремене информационе технологије, породичне фирме и туризам. До тада је свака прича о литијуму беспредметна, јер је идеја да западне корпорације и даље остварују екстрапрофит а да Србија постане депонија, што никако не смемо дозволити.

Српски покрет Двери има визију Србије у којој су домаћи предузетници важнији од страних компанија, у коју се враћају наши најбољи умови из иностранства, која је порески рај за фриленсере, која покреће развојну и аграрну банку, која се децентрализује и дебеоградизује јер је даља београдизација погубна како за Београђане тако и за остатак Србије који се празни и нестаје.

Србија може да постане европски Јапан, земља необичног споја поштовања традиције, здраве животне средине и хране, модерних технологија и иновација, као и снажног предузетништва и породичних фирми који ће бити стуб наше економије. Само економски снажна Србија може да уложи у боље образовање, здравство, социјалну политику и културу, и заштити безбедност својих грађана и наше националне и државне интересе. За остварање ове визије живим и то је смисао мог бављења политиком.

*Извор: Балкан фокус

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: