Овом Уредбом делимично су заштићени потрошачи, трговци па и прерађивачи, међутим терет овакве политике пао је на плећа произвођача. Сматрамо да су овакве мере дугорочно неодрживе, јер ће изазвати несташицу ових намирница и експанзију црног тржишта.
Самодовољност српског тржишта свињским и пилећим месом (које чини 50% месне индустрије) је заступљено око 80%. Произвођачи меса ће бити принуђени да због високих инпута и трошкова производње празне штале и оборе, а самим тим гасе производњу, што ће за последицу имати несташицу меса. Либерализацијом нашег тржишта и неконтролисаним увозом, компензовали смо недостатке на нашем тржишту, међутим дефицит меса и хране генерално широм света онемогућиће да се увозом надомести недостатак ових производа.
До стабилизације тржишта основним животним намирницама, па и месом, може доћи уколико терет економске кризе и високих цена равномерно распоредимо на све субјекте и учеснике у ланцу од њиве до трпезе. У том смислу, предлажемо да Влада Републике Србије направи реалне паритете између произвођачких и малопродајних цена, заштити примарну пољопривредну производњу регресирањем инпута који учествују у примарној пољопривредној производњи, као и да уведе загарантоване минималне откупне цене основних и стратешки важних пољопривредних производа.
У овако кризним и тешким временима, храна је суштински важан ресурс који нема алтернативу.
Милован Јаковљевић
Потпредседник Двери
© 2022. Српски покрет Двери