Српски Покрет Двери - Лого

Јаковљевић: Прехрамбени суверенитет као огроман проблем Србије

Народни посланик и потпредседник Српског покрета Двери Милован Јаковљевић, узео је учешће на другој седници скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду и том приликом је изнео низ констатација и поставио више питања представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

    Он је истакао следеће: „Израдом уговора о привремено-повременим пословима у Министарству се омогућава ангажовање људи који годинама раде на одређено време. Зашто се не изврши процена стварне потребе и ангажовања тих људи и уколико постоји потреба зашто се ти људи не приме у стални радни однос?

Желим да похвалим пројекат рејонизације воћарске производње који треба да се заврши до краја ове године. Континуирано се прати тржиште воћа, поврћа, ратарских култура, итд… Ако је то заиста тако, да ли ћемо имати довољне количине кукуруза за сопствене потребе, јер се одокативно и без веће анализе види да је род преполовљен? Докле се стигло са изградњом фабрике скроба?

Сматрам да се беспотребно губи огромна енергија на разна усаглашавања са законодавством Европске Уније. Подређени и поданички однос према Европској Унији кроз ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) угрожавају прехрамбени суверенитет наше земље. Када се већ усаглашавају прописи са Европском Унијом, зашто не усагласимо и пропис који регулише конзумацију замрзнутог меса, чији је рок у Европској Унији до 6 месеци, а код нас до 12 месеци?

Да ли било која акредитована лабораторија врши контролу меса на присуство ГМО?

Зашто је рок за реализацију прве фазе по међународном уговору између Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија, везано за наводњавање у износу од 97 милиона долара продужен до 31.12.2025. године? Овом кредитном линијом требало је да се изврши наводњавање у већем делу Војводине, Шапца, Тополе и Чачка.

Зашто је заустављен Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији и зашто је Европска банка за обнову и развој продужила рок за расположивост средстава зајма до 31.12.2025. године, а односи се на задужење у износу од 15 милиона евра чиме би извршили наводњавање 2 до 3 хиљаде хектара на подручју Неготина и Свилајнца? Докле се стигло са наводњавањем у Руми и Сремској Митровици? Колико се новца слило у буџет од накнаде за одводњавање и за које намене се користи тај новац у овако сушној години? Зашто се застало са реализацијом електрификације поља за наводњавање?

Да ли на територији Србије и даље постоје свега 34 Пољопривредно-саветодавне службе Србије и да ли се може повећати укупан број саветодаваца?

Зашто је забрањен извоз воћних садница у Европску Унију, пре свега садница коштуњавог и јабучастог воћа и ко је за све ово одговоран? Зашто су маргинализовани институти и домаће семенарске куће у односу на стране и да ли ће на овај начин ратарска и повртарска производња зависити од увоза семена у нашу земљу?

Због свеопште светске економске кризе и смањене потрошње ситнојагодичастог воћа, посебно у развијеним земљама Европске Уније, дошло је до застоја у извозу, посебно малина, купина и боровница. Због таквог стања и релативно вискоких цена у откупу, откупљивачи, прерађивачи и извозници ситнојагодичастог воћа нису у ситуацији да благовремено исплате надокнаде за преузете производе пољопривредним произвођачима. Законом о утврђивању гарантне шеме као мере подршке привреди за ублажавање последица пандемије, дефинише се који привредни субјекти могу бити корисници кредита обезбеђеног гаранцијом из гарантне шеме. То су пољопривредна газдинства која имају статус предузетника, микро, мала и средња привредна друшвтва. Члан 8, тачка 1. овог Закона формулише временски рок, тако да је кредит пуштен у течај до 31.07.2022. године. Предлажем да се на основу овог закона омогући коришћење кредита свим привредним субјектима, па и великим привредним друштвима који су овим законом изостављени, као и то да кредит који је пуштен у течај буде до 31.12.2022. године. Овим предлогом предупредили би извоз ситнојагодичастог воћа по дампинг ценама, а пољопривредни произвођачи били би благовремено исплаћени, што би за последицу имало повећање јавне потрошње и свеукупног раста БДП-а“.

Милован Јаковљевић

Народни посланик
Члан скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду

Обраћање Милована Јаковљевића можете погледати овде:

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: