Јаковљевић: Приоритет фабрика скроба, а не стадион

    Кроз исхрану и тов животиња, неопходно је повећати производњу меса, јаја и млека и као такве пласирати на страно и домаће тржиште и тиме смањити зависност од увоза, а тиме повећати и приход и запосленост и обезбедити здраву исхрану становништва.

За последњих 10 година сточни фонд се преполовио, најупорнији пољопривредници гасе своје фарме и празне штале, оборе и торове. Власт која извози жито, а увози месо и млеко сумњивог квалитета, осудила је на пропаст народ и државу.

Повећаном потражњом за храном на глобалном нивоу отвара се шанса за извозом, што нам омогућава да уновчимо наше суфиците по високим ценама. Међутим, чини се да се власт у оваквим околностима не сналази баш најбоље. Резултати овогодишње жетве пшенице су познати, као и прошлогодишње залихе, па самим тим је евидентан и суфицит који се може несметано извозити.

Неизвесна је ситуација са кукурузом, јер суша која засигурно узима данак, битно ће умањити принос. Последњих 12 месеци извезли смо 1,1 милион тона пшенице и 1,2 милиона тона кукуруза у облику сировине. Од ове две житарице могуће је направити преко 2400 врста готових прехрамбених, фармацеутских и индустријских производа.

Предлажемо Влади Републике Србије да уместо Националног стадиона направи фабрику за прераду кукуруза у скроб и глукозу. Кроз такве полупроизводе државној каси, за највише пет година, донели би профит већи од новца који је потребан за изградњу Националног стадиона. Србији су потребни фабрика и стадион, само је поента и суштина поређати приоритете и Србију домаћински водити.