Питање дужине трајања часа није тема којом треба да се бави председник државе, већ стручњаци из области образовања.
Последњих дана сведоци смо још једног покушаја председника да обједини све полуге власти под своју контролу. Очигледно је да му више није довољно да управља институцијама, већ сада жели да одлучује и о томе како ће изгледати настава у Србији. То, међутим, није улога председника. Његов допринос био би далеко значајнији када би се питањима из своје надлежности, уместо што намеће теме које захтевају стручно, а не политичко тумачење.
О расправи о дужини трајања часа може се говорити тек након озбиљног истраживања у ком би своје мишљење изнели сви који су непосредно укључени у рад школе, јер без тога, било каква политичка интервенција представља искључиво мешање у струку.
У Србији реформе образовања спроводе људи који са учионицом немају никакве додирне тачке и који су у школске клупе последњи пут сели као ђаци. Уколико би пак желео да да допринос образовању, председник би пре свега могао да се потруди да обезбеди инвестиције, јер се школе у нашој земљи буквално распадају. У бројним школама, старим и по неколико деценија, није урађена ни основна санација. Ученици и наставници суочени су са пуцањем канализационих цеви, изливањем фекалија по кабинетима, док се власт бави дужином часа и „концентрацијом ученика“.
Покренути разговор на ову тему могу и треба да ураде они који су за то стручни и надлежни, а не председник државе. Толико тога у образовању треба решити, од преобимних програма до материјалних услова рада, па тек онда говорити о дужини часа. Али, Вучићев маркетинг, јер ово је такав предлог, више никога не треба да чуди.
Гордана Маринковић Савовић
Просветни радник
Члан Председништва Двери
© 2022. Српски покрет Двери