Српски Покрет Двери - Лого

Миленковић Керковић: Монетарна политика Народне банке Србије погубна за грађане, домаћу привреду и државу

Иако нема члана скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, посланичка група Српски покрет Двери-Патриотски блок изнеће на седници Одбора свој став о бројним документима годишњих извештаја Народне банке Србије за 2021. годину који су до 30. јуна требали да се нађу пред Народном скупштином Републике Србије. Како се већ приближава и 30. септембар када је рок и за полугодишњи Извештај НБС за 2022. годину очито је да ће се због одуговлачења са формирањем Народне скупштине ова важна документа усвајати без дужне пажње и на брзину.

     Међу бројним документима издвајају се Годишњи извештај НБС о монетарној политици у 2021. години, Годишњи извештај о стабилности финансијског система и Годишњи извештај о пословању и раду НБС, сви за 2021. годину, као и Програм монетарне политике НБС и План рада НБС за 2022. годину.

На великом броју страна и са још већим бројем података сва ова документа говоре о великим успесима НБС у остварењу њеног основног, самопрокламованог циља – одржавања стабилности цена и обуздавања инфлације, уз „монетарно сидро“ политике „пливајућег“ девизног курса уз непромењену вредност динара у односу на евро. И поред квантитета информација ови извештаји више скривају него што откривају. Извештаји показују за грађане Србије мање важне ствари као што су девизни ризик, ликвидност и адекватност капитала банака, принос банака по активи и капиталу, да је билансни капитал банкарског сектора повећан за 2.6 милијарди евра, при чему банке са страним капиталом заузимају 87,3% тржишта, док банке чији је власник Република Србија имају само 4,5% учешћа, а банке са домаћим акционарским капиталом учествују са 8,2% на банкарском тржишту, да банкарски сектор заузима 90,9% финансијског тржишта, али ови извештаји сакривају најзначајније – да су грађани, привреда и држава због оваквих резултата и политике НБС презадужени, неликвидни и инсолвентни.

„Успех“ монетарне политике НБС и тзв. стабилност финансијског система преваљена је на грађане Србије који за банкарске кредите дугују 11,7 милијарди евра, а од тога 5 милијарди евра само за готовинске (кеш) кредите за које је каматна стопа највиша у Европи и износи у просеку 30%. У комплексним извештајима не стоји ни да због вештачки одржаваног нереалног курса динара домаћи привредници губе конкурентност на страном тржишту. Извештаји дају податке да су задужења привреде порасла 9.9% и да је од нових задужења привреде 57.7% кредити за ликвидност, а само 27.7% за нове инвестиције и обртна средства привредних субјеката, што значи да је домаћа привреда неликвидна и са мало нових улагања. Сви ови подаци казују да је, за разлику од банака које су адекватно капитализоване са 20,7% сопственог капитала, што је два и по пута више од законског минимума који износи 8%, привреда презадужена и неликвидна. Мало су уочљиви и подаци из извештаја да као резултат „успешне“ монетарне политике НБС и de facto фиксног девизног курса везаног за евро, спољнотрговински дефицит непрестано расте (више се увози него што се извози), а ефекат постигнуте финансијске „стабилности“ је да је јавни дуг државе за годину дана увећан за још 3 милијарде евра у односу на јул 2021. године. Извештаји казују да је учешће јавног дуга на крају 2021. године „испод мастрихтског критеријума“ и чини 57,1% БДП-а. Али, извештаји не казују чињеницу да је држава (садашње и наредне генерације грађана) од 2012. године задужена за још 16 милијарди евра, јер према подацима Управе за јавни дуг у јулу месецу 2022. године државни дуг износи 31,7 милијарди евра.

Оно што не пише у извештајима је и објашњење због чега НБС МОЖЕ да даје различите кредите за ликвидност ликвидним и добро капитализованим банкама, а НЕ МОЖЕ да позајмљује својој презадуженој држави Србији, већ се држава прекомерно задужује код међународних финансијских институција.

Контрола пословања банака показује да је у 2021. години уложена 1501 притужба клијената на рад банака, а да је НБС донела само 2 решења о изрицању новчане казне (једној истој банци) и упутила десет писаних опомена пословним банкама.

У извештајима НБС велича „највећи раст БДП у Европи“ од 6,4% не наводећи да је 7000$ по глави становника годишње најнижи per capita бруто друштвени производ у ЕУ (сиромашна Грчка има преко 18.000$ по глави становника годишње).

Наводећи да је прилив капитала на основу СДИ (стране директне инвестиције) у 2021. години био „највиши у региону“ са 3.9 милијарди евра, НБС заборавља да помене колико је милијарди евра пара свих грађана власт потрошила да би те инвеститоре привукла, да су радници у тим предузећима плаћени новцем из државне помоћи (за коју немамо Извештај Комисије за контролу државне помоћи од 2019. године), да страни инвеститори користе најјефтинију енергију у Европи, а да нема ни адекватне контроле профита који се из Србије износи.

Хвалоспеви НБС о чврстом курсу динара не помињу да је за одбрану тог курса према евру НБС потрошила 2 милијарде евра. Ко је платио чврсти курс динара? Грађани кроз кредите са највећим каматним стопама и ниским стандардом и привреда неконкуретним извозом.
О инфлацији извештаји кажу да је очекивана инфлација требала да буде 3% (+-1,5%), али да је она на крају 2021. године износила 7,9%, а за раст инфлације НБС тврди да је она дошла „из окружења“ и објашњава је растом светских цена енергије и поскупљењем домаћих пољопривредних производа због „суше“.

Ово све значи да је метод „циљања инфлације“ НБС пропао, а да монетарна политика НБС није била ни мало успешна, јер није створила благостање за грађане и домаћу привреду. При том, у извештајима се готово и не помиње са колико пара и процената у инфлацији учествује структурна хаварија ЕПС-а, уништеног лошим СНС менаџментом, а која се десила децембра 2021. године, пре писања ових извештаја, а не даје ни пројекције последица ове хаварије на даљи раст спољног дуга и на стабилност финансијског система. Извештаје не занима ни како се повећање цена хране за око 30% одражава на сиромашне грађане, јер ови производи чине више од половине потрошачке корпе у Србији.

Оваква монетарна политика НБС повољна је само за „финансијску стабилност“, раст и богаћење страних инвеститора, увозника и банака. Не можемо прихватити и нећемо гласати за ове извештаје јер су необјективни у приказу „успеха“ једне суштински погубне политике по грађане, домаћу привреду и задуженост државе и будућих генерација.

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Народни посланик
Потпредседник Двери

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: