Миленковић Керковић: Монетарна политика Народне банке Србије погубна за грађане, домаћу привреду и државу

     Међу бројним документима издвајају се Годишњи извештај НБС о монетарној политици у 2021. години, Годишњи извештај о стабилности финансијског система и Годишњи извештај о пословању и раду НБС, сви за 2021. годину, као и Програм монетарне политике НБС и План рада НБС за 2022. годину.

На великом броју страна и са још већим бројем података сва ова документа говоре о великим успесима НБС у остварењу њеног основног, самопрокламованог циља – одржавања стабилности цена и обуздавања инфлације, уз „монетарно сидро“ политике „пливајућег“ девизног курса уз непромењену вредност динара у односу на евро. И поред квантитета информација ови извештаји више скривају него што откривају. Извештаји показују за грађане Србије мање важне ствари као што су девизни ризик, ликвидност и адекватност капитала банака, принос банака по активи и капиталу, да је билансни капитал банкарског сектора повећан за 2.6 милијарди евра, при чему банке са страним капиталом заузимају 87,3% тржишта, док банке чији је власник Република Србија имају само 4,5% учешћа, а банке са домаћим акционарским капиталом учествују са 8,2% на банкарском тржишту, да банкарски сектор заузима 90,9% финансијског тржишта, али ови извештаји сакривају најзначајније – да су грађани, привреда и држава због оваквих резултата и политике НБС презадужени, неликвидни и инсолвентни.

„Успех“ монетарне политике НБС и тзв. стабилност финансијског система преваљена је на грађане Србије који за банкарске кредите дугују 11,7 милијарди евра, а од тога 5 милијарди евра само за готовинске (кеш) кредите за које је каматна стопа највиша у Европи и износи у просеку 30%. У комплексним извештајима не стоји ни да због вештачки одржаваног нереалног курса динара домаћи привредници губе конкурентност на страном тржишту. Извештаји дају податке да су задужења привреде порасла 9.9% и да је од нових задужења привреде 57.7% кредити за ликвидност, а само 27.7% за нове инвестиције и обртна средства привредних субјеката, што значи да је домаћа привреда неликвидна и са мало нових улагања. Сви ови подаци казују да је, за разлику од банака које су адекватно капитализоване са 20,7% сопственог капитала, што је два и по пута више од законског минимума који износи 8%, привреда презадужена и неликвидна. Мало су уочљиви и подаци из извештаја да као резултат „успешне“ монетарне политике НБС и de facto фиксног девизног курса везаног за евро, спољнотрговински дефицит непрестано расте (више се увози него што се извози), а ефекат постигнуте финансијске „стабилности“ је да је јавни дуг државе за годину дана увећан за још 3 милијарде евра у односу на јул 2021. године. Извештаји казују да је учешће јавног дуга на крају 2021. године „испод мастрихтског критеријума“ и чини 57,1% БДП-а. Али, извештаји не казују чињеницу да је држава (садашње и наредне генерације грађана) од 2012. године задужена за још 16 милијарди евра, јер према подацима Управе за јавни дуг у јулу месецу 2022. године државни дуг износи 31,7 милијарди евра.

Оно што не пише у извештајима је и објашњење због чега НБС МОЖЕ да даје различите кредите за ликвидност ликвидним и добро капитализованим банкама, а НЕ МОЖЕ да позајмљује својој презадуженој држави Србији, већ се држава прекомерно задужује код међународних финансијских институција.

Контрола пословања банака показује да је у 2021. години уложена 1501 притужба клијената на рад банака, а да је НБС донела само 2 решења о изрицању новчане казне (једној истој банци) и упутила десет писаних опомена пословним банкама.

У извештајима НБС велича „највећи раст БДП у Европи“ од 6,4% не наводећи да је 7000$ по глави становника годишње најнижи per capita бруто друштвени производ у ЕУ (сиромашна Грчка има преко 18.000$ по глави становника годишње).

Наводећи да је прилив капитала на основу СДИ (стране директне инвестиције) у 2021. години био „највиши у региону“ са 3.9 милијарди евра, НБС заборавља да помене колико је милијарди евра пара свих грађана власт потрошила да би те инвеститоре привукла, да су радници у тим предузећима плаћени новцем из државне помоћи (за коју немамо Извештај Комисије за контролу државне помоћи од 2019. године), да страни инвеститори користе најјефтинију енергију у Европи, а да нема ни адекватне контроле профита који се из Србије износи.

Хвалоспеви НБС о чврстом курсу динара не помињу да је за одбрану тог курса према евру НБС потрошила 2 милијарде евра. Ко је платио чврсти курс динара? Грађани кроз кредите са највећим каматним стопама и ниским стандардом и привреда неконкуретним извозом.
О инфлацији извештаји кажу да је очекивана инфлација требала да буде 3% (+-1,5%), али да је она на крају 2021. године износила 7,9%, а за раст инфлације НБС тврди да је она дошла „из окружења“ и објашњава је растом светских цена енергије и поскупљењем домаћих пољопривредних производа због „суше“.

Ово све значи да је метод „циљања инфлације“ НБС пропао, а да монетарна политика НБС није била ни мало успешна, јер није створила благостање за грађане и домаћу привреду. При том, у извештајима се готово и не помиње са колико пара и процената у инфлацији учествује структурна хаварија ЕПС-а, уништеног лошим СНС менаџментом, а која се десила децембра 2021. године, пре писања ових извештаја, а не даје ни пројекције последица ове хаварије на даљи раст спољног дуга и на стабилност финансијског система. Извештаје не занима ни како се повећање цена хране за око 30% одражава на сиромашне грађане, јер ови производи чине више од половине потрошачке корпе у Србији.

Оваква монетарна политика НБС повољна је само за „финансијску стабилност“, раст и богаћење страних инвеститора, увозника и банака. Не можемо прихватити и нећемо гласати за ове извештаје јер су необјективни у приказу „успеха“ једне суштински погубне политике по грађане, домаћу привреду и задуженост државе и будућих генерација.