Миленковић Керковић: Због сиромаштва и „зеленашких камата“ сваки грађанин Србије банци дугује у просеку 1700 евра

    Највећи износ ових дуговања чине готовински кредити, у које спадају и најскупљи банкарски производи – „кеш“ кредити и прекорачење по текућем рачуну, тзв. „дозвољени минус“ и најскупљи од свих „недозвољени“ минус за које грађани дугују више од 5 милијарди евра (629.995 милиона динара). У просеку само за готовинске кредите свако у Србији банкама дугује више од 790 евра. Вредност готовинских кредита премашила је и износ дуговања по стамбеним кредитима, што је доказ огромног сиромаштва људи, који се налазе у зачараном кругу дужничког банкарског ропства.

Поред великог сиромаштва, разлог овако велике задужености су и огромне каматне стопе које банке наплаћују на „кеш“ кредите, на прекорачење по текућем рачуну који огромном броју породица у Србији омогућавају да преживљавају из месеца у месец, непрестано се задужујући до и преко одобрених лимита. Камате које сиромашнији грађани Србије и најсиромашније становништво у Европи плаћа банкама по овим кредитима иду и преко 30%, а у јуну месецу њихов просек је 28,9% за тзв. „дозвољени минус“. Највећи број грађана и не зна колико их ови кредити коштају – кредитне картице, „револвинг“ кредити и други банкарски производи упаковани су у примамљиве понуде, од којих банкарски клијенти разумеју само то да се из зачараног круга дугова са својим платама и пензијама не могу извући никада. Камате на „дозвољени минус“ код различитих банака крећу се од 33,79% камате за дозвољено прекорачење код Еуробанк, Директна банке, Кредит Агриколе (33,69%) и Моби банке (33,64%) до 9,73% код Прокредит банке. Камата на тзв. „недозвољени минус“ је и много већа и иде и преко 50% (Моби банка) и 47% ( НЛБ банка) па до 11,02% (Ерсте банка).

Разлика у цени новца коју пословне банке плаћају Народној банци Србије и цене коју грађани плаћају тим истим банкама кад од њих позајмљују су необјашњиво и безобразно велике. Док пословне банке новац за „хитно обезбеђење ликвидности“ Народној банци Србије плаћају по стопи од 4,81%, банке грађанима за „дозвољени минус“ наплаћују и 30% камате. За недозвољено прекорачење које пословна банка не врати у року, НБС као „банка свих банака“ наплаћује банци камату од 10,5%, док каматна стопа коју пословне банке наплаћују грађанима за исто такво „недозвољено прекорачење“ по текућем рачуну износи и преко 50%.

При свему томе, профитабилност банкарског сектора у Србији није мала, напротив, а да би надокнадиле ниске камате током протеклог периода банке су повећавале накнаде и провизије, при чему је највећи раст од читавих 50% банкарски сектор остварио повећавајући цене својих услуга. Те су услуге најчешће непостојеће, попут накнада за електронско плаћање, где клијент трансакцију спроводи сам без банкарског службеника, лежарине за чекове или накнада за услугу очитавање стања на банкомату своје банке.

Због презадужености грађана, и то оних најсиромашнијих, због „зеленашких“ каматних стопа, због недовољне транспарентности кредитних банкарских трансакција, због крајње угрожености и неукости већине банкарских клијената, али и због неугрожене профитабилности банкарског сектора у Србији, Српски покрет Двери захтева од Народне банке Србије да хитно уведе ограничење каматних стопа за прекорачење по текућем рачуну.

Уколико поседује монетарну сувереност, Народна банка Србије моћи ће да заштити грађане и финансијску стабилност земље.