Српски Покрет Двери - Лого

Митић: Шта желе организатори „Европрајда“

Увијена у захтев „мањинских права“, ЛГБТ+ идеологија заправо је део хегемонијског дискурса колективног Запада којим се нарушавају цивилизацијске и традиционално-културне основе народних заједница, које још увек нису подлегле овој сили опште дехуманизације света.

    Иако маскиран наводном „слабошћу“, геј-активизам заправо наступа са позиција моћи, као део глобалне структуре финансијске, медијске и политичке доминације која има намеру да мења биополитички код суверених народа и њихових традиционалних-породичних и хришћанских вредности, пре свега.

Српски друштвени простор они су окупирали на не-демократски начин, заобилажењем народне воље, наметањем „одозго“ уз обилату финансијску (често нетранспарентну), медијску и системску подршку режима, чије су они перјанице. Акције џендер-комесара у Србији претендују да успоставе биополитички надзор над целокупним сувереним телом нације.

За своје активности они узимају огроман новац у Србији, а бахатост и „морална супериорност“ (замислите!) са којом се крећу кроз јавни простор и попут својеврсне „либералне жандармерије „хапсе“ свако мишљење које има храбрости да им се супротставља, говори да од система имају carte blanche за маркирање противника, за проскрипцију и прављење листи за медијски одстрел, прогон или брутално кенселовање сваког ко се усуђује да понуди другачију теоријску позицију од њихове.

Све то говори да је овде, заправо, реч о једној тоталитарној идеологији, а не некаквим правима „мањине“, идеологији која је фундаменталистичка по својој природи, а у српском контексту једна екстремистичка политичка позиција, која избегава политичку легитимацију и друштвену валидацију кроз изборе.

Иако се камуфлирају „демократијом“, ово је суштински антидемократски покрет који има облик тираније мањине над већином. Да је реч о спровођењу агенде, а не о борби за „права“ говори и чињеница да захтеви тзв. ЛГБТ+ активиста иду увек у синтези са захтевима за признање геноцида у Сребреници, признања независности „Косова“, укидања Републике Српске, као и повређивањем осећања верујућих Српске православне цркве.

У овој комплексној агресији на Србију, џендер-напади представљају само меко крило НАТО-а, уз чију подршку ова екстремистичка групација и има могућност да врши егзерцир и маршира српском престоницом попут правог окупатора. Као следбеници Маркузеа, „претварајући патологију у норму, а норму у патологију“, они су у Србији отворили културни рат, свим средствима, што је познато, али не и признато.

Представљајући своју алтернативну сексуалност као врлину и не знам какво достигнуће, они имају намеру да је учине обавезујућом за српски народ и то кроз екстремне антиуставне захтеве за признавање „истополних заједница“ за брачне, а у перспективи и усвајање деце, као и за императивни налог да се у Србији мења образовни систем од вртића до факултета и саображава њиховој агенди. Њихов „(евро)прајд“ само је симболичко забијање заставе на још једну освојену територију, а заправо у само срце српског националног бића.

Овом моћном (у то нема никакве дилеме) удару на светињу живота у сваком смислу, геј-активисти непогрешиво виде у Дверима свог кључног противника, којег желе да елиминишу из политичког поља. Истина је, Двери се годинама храбро, снажно и доследно супротстављају овом геј-активизму, а заправо лукративном псеудохуманизму, прозирући сву „лукавост ЛГБТ+ ума“. Зато траже забрану Двери на 100 година, Двери које су парламентарна странка која је управо прошла легитимацију за своје политичке ставове кроз изборе и добила мандат од народа да их заступа.

Горан Милетић је ових дана (по ко зна који пут) напао Двери, хистерично реагујући на легитиман захтев Двери и наших савезника из Патриотског блока, да се тзв. „Европрајд“ откаже из здравствених, безбедносних, финансијских, а пре свега моралних разлога. Оптужујући Двери за говор мржње (то је тако досадно, одавно, али разумемо лимитираност аргумената), Милетић наравно пропушта да одговори на једноставно питање: колико милиона евра кошта грађане Србије, у ово време економске и социјалне кризе, промоција њиховог сексуалног задовољства?

У Србији, осиромашеној испод границе достојанства, са одласком младих брачних парова из земље, са драматичним падом наталитета, са здравственим и безбедносним проблемима, ваше сексуално питање не да није приоритет, него је то ваша срамота и неосетљивост за овај народ, кога се стидите. Вама је само једно на памети.

Двери брину о одржању и развоју овог народа великог и намученог, у свим аспектима. Ваш сексуални проблем је стоти по реду који треба решавати. Зато и тражимо забрану ваших бахатих скупова, да не бисмо губили енергију на ствари које су пуко изругивање свим вредностима које смо градили, бранили и одбранили кроз векове.

Аутор је дипломирани философ, доктор правних наука и интернационални секретар Српског покрета Двери

 

*Извор: Дневни лист „Данас“

Подели објаву
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on vk
ВКонтакте
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Share on print
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: