Митић: Шта желе организатори „Европрајда“

    Иако маскиран наводном „слабошћу“, геј-активизам заправо наступа са позиција моћи, као део глобалне структуре финансијске, медијске и политичке доминације која има намеру да мења биополитички код суверених народа и њихових традиционалних-породичних и хришћанских вредности, пре свега.

Српски друштвени простор они су окупирали на не-демократски начин, заобилажењем народне воље, наметањем „одозго“ уз обилату финансијску (често нетранспарентну), медијску и системску подршку режима, чије су они перјанице. Акције џендер-комесара у Србији претендују да успоставе биополитички надзор над целокупним сувереним телом нације.

За своје активности они узимају огроман новац у Србији, а бахатост и „морална супериорност“ (замислите!) са којом се крећу кроз јавни простор и попут својеврсне „либералне жандармерије „хапсе“ свако мишљење које има храбрости да им се супротставља, говори да од система имају carte blanche за маркирање противника, за проскрипцију и прављење листи за медијски одстрел, прогон или брутално кенселовање сваког ко се усуђује да понуди другачију теоријску позицију од њихове.

Све то говори да је овде, заправо, реч о једној тоталитарној идеологији, а не некаквим правима „мањине“, идеологији која је фундаменталистичка по својој природи, а у српском контексту једна екстремистичка политичка позиција, која избегава политичку легитимацију и друштвену валидацију кроз изборе.

Иако се камуфлирају „демократијом“, ово је суштински антидемократски покрет који има облик тираније мањине над већином. Да је реч о спровођењу агенде, а не о борби за „права“ говори и чињеница да захтеви тзв. ЛГБТ+ активиста иду увек у синтези са захтевима за признање геноцида у Сребреници, признања независности „Косова“, укидања Републике Српске, као и повређивањем осећања верујућих Српске православне цркве.

У овој комплексној агресији на Србију, џендер-напади представљају само меко крило НАТО-а, уз чију подршку ова екстремистичка групација и има могућност да врши егзерцир и маршира српском престоницом попут правог окупатора. Као следбеници Маркузеа, „претварајући патологију у норму, а норму у патологију“, они су у Србији отворили културни рат, свим средствима, што је познато, али не и признато.

Представљајући своју алтернативну сексуалност као врлину и не знам какво достигнуће, они имају намеру да је учине обавезујућом за српски народ и то кроз екстремне антиуставне захтеве за признавање „истополних заједница“ за брачне, а у перспективи и усвајање деце, као и за императивни налог да се у Србији мења образовни систем од вртића до факултета и саображава њиховој агенди. Њихов „(евро)прајд“ само је симболичко забијање заставе на још једну освојену територију, а заправо у само срце српског националног бића.

Овом моћном (у то нема никакве дилеме) удару на светињу живота у сваком смислу, геј-активисти непогрешиво виде у Дверима свог кључног противника, којег желе да елиминишу из политичког поља. Истина је, Двери се годинама храбро, снажно и доследно супротстављају овом геј-активизму, а заправо лукративном псеудохуманизму, прозирући сву „лукавост ЛГБТ+ ума“. Зато траже забрану Двери на 100 година, Двери које су парламентарна странка која је управо прошла легитимацију за своје политичке ставове кроз изборе и добила мандат од народа да их заступа.

Горан Милетић је ових дана (по ко зна који пут) напао Двери, хистерично реагујући на легитиман захтев Двери и наших савезника из Патриотског блока, да се тзв. „Европрајд“ откаже из здравствених, безбедносних, финансијских, а пре свега моралних разлога. Оптужујући Двери за говор мржње (то је тако досадно, одавно, али разумемо лимитираност аргумената), Милетић наравно пропушта да одговори на једноставно питање: колико милиона евра кошта грађане Србије, у ово време економске и социјалне кризе, промоција њиховог сексуалног задовољства?

У Србији, осиромашеној испод границе достојанства, са одласком младих брачних парова из земље, са драматичним падом наталитета, са здравственим и безбедносним проблемима, ваше сексуално питање не да није приоритет, него је то ваша срамота и неосетљивост за овај народ, кога се стидите. Вама је само једно на памети.

Двери брину о одржању и развоју овог народа великог и намученог, у свим аспектима. Ваш сексуални проблем је стоти по реду који треба решавати. Зато и тражимо забрану ваших бахатих скупова, да не бисмо губили енергију на ствари које су пуко изругивање свим вредностима које смо градили, бранили и одбранили кроз векове.