Одржана трибина „НЕ промени Устава“ у Скупштини општине Стари град у Београду
На трибини поводом референдума за промену Устава, који је заказан за недељу, 16. јануар, о разлозима зашто треба рећи НЕ, говорили су: Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, др Горан Ђорђевић – члан УО Српског демократског савеза, проф. др Тамара Миленковић Керковић – професор Економског факултета у Нишу и потпредседник Двери, Борис Малагурски – режисер, Марко Јоксић – члан УО СДС и проф. др Зоран Чворовић – професор Правног факултета у Крагујевцу.
Бошко Обрадовић: Ово је тема изнад левице и деснице, изнад подела на оне прозападно и происточно оријентисане, изнад подела на грађанско и национално. Око ове теме можемо да постигнемо једно широко патриотско јединство и кажемо да српски Устав није на продају и да нико из Брисела не може да нам испоставља рачуне како Устав Србије треба да изгледа. Читав референдумски процес је недемократски и супротан ономе како референдум свуда у свету изгледа. Да би он био демократски, мора да има две стране – страну ЗА и страну ПРОТИВ. У Србији је, у медијском мраку, укинуто право стране ПРОТИВ. А све је ово почело у једнопартијском недемократском парламенту када је покренута процедура за промену Устава, и то по диктату из Европске уније. Ми на себе, као Уставобранитељи, преузимамо обавезу да у недељу изађемо на референдум и зауставимо намеру Брисела да преко колонијалне управе у Србији мења највиши правни акт наше државе.
Др Горан Ђорђевић: Промена Устава неће значити ништа нити једној српској позицији, ни у Србији, ни у Босни и Херцеговини, ни у Црној Гори, нити на међународној сцени. Не постоји друго место где бисмо требали бити тог 16. јануара осим бирачких места на којима се одлучује о референдумском питању. Тамо ће тог дана бити наша отаџбина, а како каже наш писац: “Отаџбина је оно место где се скупљају најтамнији и најтмурнији облаци“, а најтмурнији облаци скупиће се 16.1.2021. године на бирачким местима. Тамо треба изаћи, одбранити Устав Републике Србије и спречити даље дезинтеграције Србије.
Тамара Миленковић Керковић: Све нас наша деца и унуци памтиће по овим данима и по томе где смо били свих дана. Ова политичка олигархија је окупирала и институције и сопствени народ у једној непојавној кризи друштва, коју до сада тешко да смо видели. У тако подељеном друштву и у кризи у којој се налазе и институције и читав народ, у условима дугогодишње и спољне и унутрашње окупације и колонизације, у тренутку када нам је окупиран део територије, Косово и Метохија, не мења се темељни акт на коме стоји читава држава. Устав је израз свих наших вредности и те вредности треба сада да дамо овој и оваквој власти да их мења? Чак и да су предложене измене много боље, у овом тренутку то не сме да се ради. На референдуму у недељу биће избор између тога, хоће ли темељне вредности наших живота да доносе политичке елите и за то је одговор – да или ће се суверенитет вратити српском народу и грађанима Србије и за то, онај ко то жели, гласаће против на овом Референдуму. Позивам све грађане Србије, да 16.1.2022. године заокружимо НЕ против промене Устава Србије.
Борис Малагурски: Ако мислите да су услови у којима се одржава овај референдум добри, отворени и демократски, гласајте ДА или останите код куће, исто вам дође. Ако мислите да ово није у реду, гласајте НЕ, пошаљите поруку, то је оно што можете. Мислим да је велика борба пред нама и да сва ова питања о којима смо причали, на тему КиМ, Рио Тинта, сада су све огољена и бојкот нема никаквог смисла. И шта сада, докле ћемо да бојкотујемо? Сада треба да узмемо активно учешће, а то подразумева да се организујемо, да разговарамо са људима и да се боримо, а не да будемо пасивни посматрачи. Не треба да будемо сви правни стручњаци да бисмо разумели зашто ове промене нису у нашу корист. Не можемо да будемо сви правни стручњаци, али можемо да разумемо оно што видимо својим очима, а то је да овај систем не ваља, да је труо и да треба да му се супротставимо. Ако нам систем каже да, ми кажемо НЕ. Зато гласајте НЕ.
Марко Јоксић: Ова власт је свесна да су људи одавде отишли и да и даље одлазе због лоше власти и због тога им не дају да гласају у Енглеској, на Кипру, у Аустралији и било где на свету. Исто тако, ако сматрамо да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије, поставља се питање зашто се референдум не спроводи и на Косову и Метохији? Зашто српски држављани на Косову и Метохији не могу да гласају на референдуму? Како се осећају Срби на Косову и Метохији када не могу да гласају на референдуму? Бојим се да ако буде усвојена ова промена Устава на референдуму, да за две или три године, може доћи питање типа: да ли сте за улазак Србије у ЕУ без Косова и Метохије у свом саставу? Ни ова власт нити било која друга власт нема права да прекраја границе ове државе. Плашим се да је ово само пробни балон за оно што нам предстоји и да се просто испитује народ како ће реаговати на промене Устава. Променом Устава ћете имати једно тело од 11 изразито моћних људи, чији рад неће бити транспарентан и народ ће изгубити контролу над њиховим радом. То ће бити практично као држава у држави, народ неће моћи да контролише ни избор судија ни тужилаца, то ће бити потпуно нетранспарентно. Ако желимо добро овој земљи треба да изађемо у недељу и да заокружимо НЕ.
Зоран Чворовић: Чувени предратни уставни правник, који нажалост 1945. није могао да се врати у земљу, Лаза М. Костић, син једног свештеника из Боке, је у свом уџбенику Уставног права написао: „Гарантије судске независности нису предвиђене ради судија него ради грађана.“ Дакле зашто гласати НЕ? Зато што Србија данас нема уставотворни капацитет. Све док постоји Споразум о стабилизацији и придруживању, односно док не буде раскинут или суспендован, Србија нема уставни капацитет да донесе амандмане по својој мери и свом интересу. Проширите ово што смо говорили ове вечери, јер демократија, како је говорио Карл Шмит, умире када нестане полемике. Полемика је кључна, ширите ове ставове и не дозволите да нам кажу „то су техничка питања, која су апсолутне научне истине и о којима грађани не могу да говоре“. То је иста подвала као и подвала са владама стручњака. Не дозволите да реално разочарење у парламентарну демократију у последњих 30 година вас доведе у ситуацију да одбаците и саму идеју демократије. Погледајте политичку историју Србије 19. века, Тимочку, Горачићку буну, краљеубиства, коалиционе владе – код нас су знали да разговарају непријатељи као што су били либерали и радикали, правили су заједничке коалиционе владе, младорадикали и старорадикали, погледајте тај број коалиционих влада. Није тачно да смо ми народ који је поборник аутократије, зато чувајмо демократију изађимо у недељу и гласајмо НЕ.
Инфослужба Двери