Српски Покрет Двери - Лого
Search

Пушкић: Србија да национализује „Фијат“ у Крагујевцу, заштити раднике и започне сопствену производњу

Врло брзо у заборав је пала вест да „Фијат Србија“ стаје са производњом и да је радницима дата срамна понуда да узму отпремнину или оду на принудни рад у иностранство. Наиме, од 2016 запослених, менаџмент „Фијата“ је за вишак прогласио чак 1541 запосленог.

    „Фијат“ је иначе светски гигант у производњи аутомобила коме је Србија продала чувену „Заставу“. Заправо, није је ни продала, већ предала, а онда је истом том „Фијату“ дала и додатни новац, тачније 10.000 евра по запосленом раднику. Наравно, све ово финансирано је из страних кредита. Уз то, држава је додатно уложила 400 милиона евра, а као „шлаг на торту“ ову корпорацију је на 10 година ослободила од пореза и доприноса на плате, без икаквих гаранција да ће инвеститор, односно „Фијат“, остати у Србији када субвенције престану. На сва ова улагања профит је све ово време био минималан, на годишњем нивоу нешто преко 3 милиона евра, што у односу на оно што је држава дала Италијанима представља кап у мору.

Из угла Двери, држава Србија сада има две опције – једна је да настави са својим снисходљивим и поданичким односом према такозваним „страним инвеститорима“ и власницима крупног капитала, а друга је да направи озбиљан рез и заокрет у вођењу економске политике. Шта значи овај други пут? То је управо пут за који се Двери и залажу, пут домаће производње и улагања у њу.

Оно што ми као Српски покрет Двери предлажемо и на чему наш тим стручњака за привреду увелико ради јесте национализација „Фијат Србија“ и повратак на производњу сопственог аутомобила.

Да се разумемо, овај пут није лак, захтева озбиљну анализу и испитивања, израду студије о изводљивости, праћење тржишта и стандарда, домаћи дизајн и покретање кооперантских фабрика како би што већи проценат од око 20.000 делова кои се уграђују у само један аутомобил био домаће производње. И управо те кооперантске фабрике делова представљају и суштинску добит и главни мотор развоја привреде, јер би уз очување постојећег броја радника у садашњем „Фијату“ дошло до посредног отварања десетина хиљада радних места у секторима кооперације који би били суштинска потпора нашој домаћој привреди. То се додуше могло урадити и раније да је држава, уместо новца уложеног у суманута давања „Фијату“ која се не могу вратити ни за 100 година, уложила у нову платформу за домаћи аутомобил, па макар се за то и задужили негде под повољним условима. Свакако смо се и за субвенције које смо Италијанима дали дебело задужили, додуше изузетно сумњивим и штетним кредитним аранжманима.

Мишљења смо да „Фијату“ не треба дозволити чак ни да однесе машине и опрему која је инсталирана у Крагујевцу, нарочито јер су исте фактички роботизоване и подесиве за неки нови модел у који би држава уложила, а верујемо да би многим другим аутоиндустријама био у интересу овакав развој догађаја унутар односа „Фијата“ и државе Србије, као што је и нама у интересу да развијамо сопствену привреду.

Производња малог, компактног градског аутомобила за домаће, али и тржиште југоисточне Европе, подигла би не само Крагујевац већ и многа друга места у којима би биле стациониране кооперантске фабрике. Чињеница да би тај ауто испуњавао и услове о бесцаринском извозу у Русију јер се налази у већинском власништу Републике Србије, отвара могућност да ово возило добије простор на огромном тржишту Евроазијске уније чијим грађанима би овај градски аутомобил средње класе био врло прихватљив. Иначе, тржиште Евроазијске уније располаже са преко 200 милиона потрошача и фактички је апсолутно неискоришћено са наше стране, иако као држава једини у Европи имамо споразум са ЕАУ о бесцаринском извозу робе.

Такође, треба размотрити и могућност да по узору на скорашњу руску национализацију тамошњег „Реноа“ власништво над будућом националном аутоиндустријом буде у рукама града Крагујевца и радника као мањих акционара у коме би сама држава имала мањински пакет. Тиме би срце и центар Шумадије добило огроман импулс, што би представљало и суштинско опредељење државе ка равномерном регионалном развоју.

Срж овог предлога Српског покрета Двери, на коме ће се детаљно радити у наредном периоду, јесте пре свега очување и заштита постојећих радних места у Крагујевцу, а онда и план суштинске ревитализације земље кроз улагање у домаћу привреду. Ми из Двери стојимо при чврстом уверењу да ако је будућој власти циљ да изгради земљу у коју ће се вратити они који су последњих деценија куповали карту у једном смеру, развој домаће привреде мора бити економски приоритет. Србија је до несрећних деведесетих, а након тога и до несрећне прозападне револуције сама градила и путеве и мостове и фабрике и никоме тада није ни у шали падало на памет да би странци и њихови такозвани инвеститори могли да буду ти који ће подизати нашу привреду која је основ за повећање БДП-а готово сваке државе. Зато још једном позивамо власт да раскрсти са Динкићевом политиком субвенционисања страних инвестиција и поданичког односа према великим корпорацијама и да суштински крене у развој државе и подизање стандарда грађана кроз улагање у сопствену привреду и домаћу производњу.

дипл. инг. друмског саобраћаја Борко Пушкић

Председник Извршног одбора Двери

Подели објаву
Facebook
Twitter
WhatsApp
ВКонтакте
Telegram
Email
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: