Стојановић: Покрајинска власт већ годинама показује да је очување знаменитих здања интересује ад-хок и само пред изборе

    (Не)брига Покрајине о културно-историјском наслеђу остављена је негде по страни, а све у светлу хвалоспева власти о себи као великом економском тигру и свеопштем напретку у АП Војводини, а све кроз распродају плодних ораница за загађивачку индустрију у власништву странаца.

За све ово време „економског бума“ заборавило се да је постојала и нека историја у Војводини, као и неке значајне личности, који су и пре доласка СНС-а на власт заслужиле да куће, у којима су живели или радили, остану на ползу и сећање овдашњем грађанству. А пракса коју је ова власт увела је позната, по принципу „да се Власи не досете“ – заштити се објекат (јер би се народ бунио), а онда касније пустити да се сам уруши. Или се нађе неки бољи изговор да би на том месту подигао још једну зграду.

Даље, пустили су да пропада и урушава се кафана Бела лађа у центру града, у којој је први пут изговорено име „Српска Атина“, у коју су свраћале најзначајније личности Српске Војводине. Увели су коцкарницу у кућу Светозара Милетића. Кућа Михајла Пупина, захваљујући коме су данас исцртане границе северне Србије, тужно изгледа зарасла у траву. У центру Зрењанина „Даунова палата“ из 19. века, такође под заштитом државе, се распада, као и кућа Александра Сандића, писара Вука Караџића и секретара Матице српске. И таквих примера небриге има на десетине.

Па, ако ми не будемо водили бригу о својој културно-историјској и архитектонској баштини, ко ће? Али за власт СНС, то је задња рупа на свирали. Покрајински завод за заштиту споменика културе, ако већ постоји, макар у називу мора да, осим формалне и протоколарне улоге, има извршно обавезујућу улогу у односу на локалне самоуправе. Поред стручних лица, која ће бити заиста заинтересована да врше своју радну дужност, а не само партијску, Завод мора да располаже одређеним наменским средствима која ће усмеравати ка локалним самоуправама, са обавезујућом наменом и роковима за извршење, као и са утврђеним степеном одговорности. У супротном, проблеми који повремено искоче у медијима биће само ад-хок указивање на суштинске проблеме и они ће појединачно бити решавани у предизборним активностима, чак иако нема задње намере о пренамени и унапред постигнутог договора са инвеститорима.

Заиста би било лепо да нам сви знаменити објекти засијају као кућа Бана Јелачића у Петроварадину, у коју су и Република и Покрајина и Град, поред државе Хрватске, уложили доста новца.