Чули смо данас много података из четвртвековне историје Двери. Сви можемо да се сложимо да је први део дверјанске историје, НВО период, неупитно одличан. Али оно што је најинтересантнија полемичка тема међу пријатељима Двери је да ли је могло нешто више и боље да се уради у другом, политичком периоду и шта даље?
Када анализирамо успешне и мање успешне активности политичког удружења грађана, а потом и организације Српски покрет Двери од 2012. до 2024. године, морамо прво да анализирамо услове у којима је она деловала. За нормалан политички рад треба да постоје и нормални политички услови. Њих можемо да поделимо у три тачке:
Закључак нам је свима овде јасан: у Србији не постоје елементарни услови за нормално бављење политиком јер:
У таквим условима је настао и радио један српски конзервативни покрет. Шта је радио?
Може да се постави питање зашто није оствариван бољи изборни резултат, али се одговор на то питање налази у анализи политичког стања у нашој земљи, коју смо образложили. Други део одговора би могао да се потражи у унутрашњој филозофији Дверјана која је у неким моментима била доминантна. То је мисао из доба када смо били мала група студената која гласи: задовољни смо са малим циљевима. То ситно задовољство је онемогућавало Дверјане да реално сагледају велику политичку сцену и да разумеју законитости које важе у политици. Да је било нешто више политичког прагматизма, Двери су могле да имају и по којег посланика више, али не и нешто више од тога.
Постоји још један објективни разлог који је спречавао да Двери постигну већи успех, а који ће постојати још много година. То је неспремност већине српског народа да прихвате конзервативну хришћанску политичку филозофију. Дисконтинуитет са преткомунистичким периодом је огроман. Ако се томе дода затвореност медија за презентовање таквог погледа на свет и немогућност обезбеђивања финансија у затвореном систему, онда имамо заокружени закључак о дометима Српског покрета Двери.
Све што је наведено доводи нас до два закључка:
Једино у слободи можемо да се надамо да конзервативна мисао српског народа коју Двери доносе може да допре до већег броја људи и да постане равноправан партнер са другим идеолошким опцијама. Тако би, у неком тренутку, Двери могле да дођу и до позиције власти са које би имале могућност да неке своје замисли преточе у законе и тако на делу поправе живот у овој земљи. Другачији начин не постоји.
Не одустајемо и не предајемо се. Србија данас заслужује политичку снагу која ће промовисати политику засновану на нашим народним искуствима. Имајмо на уму да се већине мењају, али и да Истина није увек тамо где је већина. За Истину се вреди борити, ма колико борба била тешка. У тој борби стално треба да светли мисао нашег учитеља Светог Николаја Српског: „Што год да ткаш, везуј конце за небо“.
Зоран Павловић
Потпредседник Двери
© 2022. Српски покрет Двери