Зоран Павловић: Мисао и мисија Двери

      Овакви и слични коментари прате Двери од 2015, када су регистроване као политичка странка, а неки и од 2012, када су ушле у политичке воде. И мањим делом су и тачни. Двери су стварно у свом политичком деловању личиле на друге странке, било је ту људи који нису разумели мисију Двери, оних који су Двери схватали као сваку странку која може да им помогне да стекну неку материјалну корист или да дођу до неке позиције која ће уздићи њихову сујету. Странке су, нажалост, и интересне групације које дају могућност за тако нешто, у основи неморално. Али странка не би смела да буде место за лично ухлебљење, већ место које окупља истомишљенике са намером да воде политику која ће унапредити живот у једној заједници. Но, постоје људи који то не могу да схвате, самим тим ни да прихвате појам департизације јер их та реч омета у њиховом подухвату. Такви људи се не обазиру на идеју и политички програм, они га прихватају као нешто секундарно, док им је у првом плану њихов лични, себични, материјали интерес, у основи подла замисао. Осим овог проблема, постојало је и неразумевање савеза и коалиција од стране одређених слојева. Као мала организација без средстава и са врло ограниченим приступом медијима, Двери су биле приморане да праве разне политичке савезе и коалиције које су, иако никада нисмо изневерили програмске вредности, увек изазивале нечије незадовољство, било због несхватања политичке ситуације и законитости политичког живота, било због злонамерности.

Да, било је свега тога, али ми смо хтели нешто друго. Наша замисао 2015. године била је да се региструјемо као странка због законских могућности за рад, јер систем тако тражи. На другој страни, хтели смо да останемо Покрет новог духа који треба да донесе другачији поглед на политику, без партијашења и других аномалија. Али, показало се, у српском друштву то не може да се оствари. Оно схватање политике као професије која треба да обезбеди материјалну корист и моћ, без обзира на морал, нажалост је врло јако и то Двери нису могле да промене нити да остану поштеђене таквог погледа. Оно што је добро, у Дверима су људи са погрешним схватањима увек били мањина, да се наброје на прсте.

Сада, када нисмо парламентарни, у време великог студентског протеста против система са истим аргументима које и Двери користе у својој борби скоро 27 година, куцнуо је час да се подсетимо идеолошких корена којих се никада нисмо одрекли и да поново сагледамо шта је мисија Двери.

Двери су настале из више разлога:

• да се развеје идеолошка заслепљеност лажним, у основи антисрпским и антихришћанским вредностима најпре на универзитету, а затим и шире;
• да се народ врати својим традиционалним вредностима али у правом смислу, онако како су нам Оци оставили у аманет, а не привидно како сугерише неолиберални поглед који се надовезао на комунистички;
• да се уништи трули систем политичких монопола и корупције;
• да се промени поглед на политику, да се успостави веза између политике и морала, да политика више не буде средство за лично и неморално богаћење већ служба народу и држави.

Двери су, једном речју, настале као најчистији израз омладинске снаге, са намером да донесу ново одушевљење старим сјајем српске културе и духовности.

Основни идеолошки појмови конзервативне мисли Двери су слобода, заједница, вера и традиција. То су закони живота српског народа који су се градили вековима. На тим законима је изникао Косовски завет као водећа мисао у свим временима до данас. Двери, дакле, нису измислиле ништа ново, већ су нагомилано народно искуство покушали да преведу на језик 21. века и на неки нови начин остваре давно зацртане идеале наших Отаца.

Споменути циљеви из времена настанка Двери и закони живота на којима почива идеологија Двери, представљају основну мисао и мисију Двери. Двери то никада нису заборавиле. Политички живот је водио Покрет и путевима који су били нужни и који нису могли да се заобиђу, а биће и убудуће сличних искушења. Оно што је сада битно, то је борба за ослобођење Србије и стварање друштва у коме ће бити могућа промоција мисли и мисије Двери. Зато смо заједно са српском омладином, до победе.