„У Србији не постоје елементарни услови за нормално бављење политиком“ – говор Зорана Павловића на академији поводом 25 година Двери

       Када анализирамо успешне и мање успешне активности политичког удружења грађана, а потом и организације Српски покрет Двери од 2012. до 2024. године, морамо прво да анализирамо услове у којима је она деловала. За нормалан политички рад треба да постоје и нормални политички услови. Њих можемо да поделимо у три тачке:

1. Постојање основних слобода као што су слободно политичко организовање које подразумева заиста слободно организовање, а не оно на папиру или другим речима непостојање притисака на људе да се определе овако или онако, да материјално помогну или не помогну ову или ону организацију;
2. Постојање поштених изборних услова, односно непостојање нерегуларности као што су несређен бирачки списак, прикупљање капиларних гласова, разни притисци…
3. Постојање слободних медија, отвореност за опозициони став на великим телевизијама и у кампањи и ван кампање, постојање истраживачког новинарства без притисака, непостојање злоупотребе медија од стране владајуће номенклатуре посебно преко таблоидног новинарства.

Закључак нам је свима овде јасан: у Србији не постоје елементарни услови за нормално бављење политиком јер:

• нема слободног политичког рада,
• нема поштених избора,
• нема слободе медиja.

У таквим условима је настао и радио један српски конзервативни покрет. Шта је радио?

1. Двери су свих ових година темељно заступале идеолошке поставке конзервативизма заснованог на православном искуству живљења наших предака. У духовном смислу Двери су се ослањале на теоријско и практично деловање наших учитеља Светог Саве и Светог владике Николаја. У политичком смислу Двери су покушавале да законе живота које је наш народ изградио кроз векове прилагоде захтевима 21. века. На тим темељима Двери су исписале бројне странице политичког програма за све животне прилике и понудиле их Србији.
2. Двери су свих ових година темељно радиле на стварању организације која може да изнесе програмске ставове. Они који се нису тиме бавили не могу да замисле колико је тешко створити организацију са добрим међуљудским односима и поштовањем различитости. Али истрајним радом, Двери су успеле да створе и рашире организацију и да опстану у тренуцима удара споља и изнутра, који су неминовни. Било је више искушења која смо успешно издржали јер смо имали унутрашњу дисциплину и одговорност, јер се знао ред и поредак. Зато смо успели да пребродимо и последњу кризу након децембарских избора 2023. године. Добра организација је спречила веће проблеме приликом појединачних одлазака утицајних чланова јер су Двери створене на духу заједнице, а не на индивидуалистичком странчарском принципу.
3. Двери су у практичном деловању у два мандата у Народној скупштини на озбиљан начин указивале на друштвене проблеме и давале решења. Да је то тако, говоре бројке. За само 16 месеци (од августа 2022. до новембра 2023), Двери су поднеле 72 скупштинске иницијативе (закони, резолуције, декларације, препоруке и друго), поставиле преко 330 посланичких питања надлежним државним органима, поднеле безмало 300 амандмана на разне законе, организовале преко 100 конференција за новинаре. Вреди поменути да су Двери у четири наврата окупиле интелектуалну елиту на конференцијама и округлим столовима унутар скупштинског здања. На све побројане начине Двери су промовисале конзервативни, у нашем случају хришћански национални поглед на свет. Другим речима, Двери су настојале да поправе конкретну политику Владе али и да у највишем органу власти утемеље нову мисао. Двери су се бавиле озбиљном и одговорном политиком.

Може да се постави питање зашто није оствариван бољи изборни резултат, али се одговор на то питање налази у анализи политичког стања у нашој земљи, коју смо образложили. Други део одговора би могао да се потражи у унутрашњој филозофији Дверјана која је у неким моментима била доминантна. То је мисао из доба када смо били мала група студената која гласи: задовољни смо са малим циљевима. То ситно задовољство је онемогућавало Дверјане да реално сагледају велику политичку сцену и да разумеју законитости које важе у политици. Да је било нешто више политичког прагматизма, Двери су могле да имају и по којег посланика више, али не и нешто више од тога.

Постоји још један објективни разлог који је спречавао да Двери постигну већи успех, а који ће постојати још много година. То је неспремност већине српског народа да прихвате конзервативну хришћанску политичку филозофију. Дисконтинуитет са преткомунистичким периодом је огроман. Ако се томе дода затвореност медија за презентовање таквог погледа на свет и немогућност обезбеђивања финансија у затвореном систему, онда имамо заокружени закључак о дометима Српског покрета Двери.

Све што је наведено доводи нас до два закључка:

• Двери су урадиле колико су могле у условима у којима су деловале и
• Двери морају и даље да се боре за успостављање поштеног политичког система, са гарантованим изборним и медијским слободама.