Маринковић Савовић: Јавна расправа у време распуста – закон страха уместо закона образовања
Министарство просвете је поново показало да му није циљ унапређење образовања, већ дисциплиновање свих који се усуде да мисле другачије. Није случајно што је јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања заказана управо усред августа, у време годишњих одмора и летњег распуста, када је највећи број просветних радника, родитеља и ученика ван својих радних и школских обавеза. То није позив на дијалог, већ покушај да се један од најважнијих закона у области образовања промени далеко од очију јавности.
Предложене измене не доносе решења за нагомилане проблеме у просвети. Не баве се квалитетом наставе, положајем наставника, безбедношћу у школама, нити условима рада. Уместо тога, доносе нове механизме притиска и кажњавања.
Посебно забрињавају одредбе којима се проширују могућности за одузимање лиценце наставницима, као и увођење овлашћења директорима да удаље са рада запосленог који, по њиховој оцени, „омета образовно-васпитни процес“. У пракси, оваква нејасна формулација оставља огроман простор за злоупотребе и представља директан притисак на право просветних радника да штрајкују и синдикално се организују.
Истовремено, ученицима се додатно сужава простор за организовање. Порука је јасна – све мора бити под строгом контролом, а сваки облик самосталног организовања и критичког мишљења постаје непожељан.
Овај нацрт закона није производ визије развоја образовања, већ политике страха. Уместо поверења, нуди контролу. Уместо дијалога, репресију. Уместо партнерства са наставницима, ученицима и родитељима, нуди претње и санкције.
Очигледно је да је основни мотив оваквих измена спречавање било каквог будућег организовања просветних радника и подршке студентским протестима. То није реформа образовања, већ покушај да се законом угуши сваки вид отпора и слободног изражавања.
Позивамо све просветне раднике, ученике, родитеље, стручну јавност и грађане да се укључе у јавну расправу, јер се овим изменама не одлучује само о школама, већ и о томе да ли ће образовни систем почивати на слободи, достојанству и дијалогу или на страху и репресији.
Образовање не сме бити средство политичког обрачуна. Школа мора остати место слободне мисли, а не институција у којој ће се ћутање награђивати, а критика кажњавати. Управо зато је обавеза свих нас да се оваквим предлозима јасно и одлучно супротставимо.
Гордана Маринковић Савовић
просветни радник
члан Председништва Двери
